Sonja Jo​bijenale mladih 2021.

Sonja Jo (rođena 1992, Sremska Mitrovica, Srbija) bavi se skulpturom i instalacijom. 2018. godine stiče diplomu Master likovni umetnik, odsek vajarstvo, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj do 2019. radi kao saradnik u nastavi. Njeni radovi usredsređeni su na uticaj vizuelne kulture u svakodnevnoj komunikaciji, od igara iz detinjstva, TV reklama do petokrake crvene zvezde. Ona prati transformaciju ovih svakodnevnih simbola, preispitujući dva nepomirljiva koncepta življenja, prošlih ideologija i savremenog života. Tako je igra školica predstavljena kao binarni kod za generaciju koja koristi Internet, nove tehnologije i društveni medije od malih nogu, (Digitalno detinjstvo, 2015); TV reklama za kafu koja postaje B film, niskobudžetni komercijalni film, i ukazuje na široko rasprostranjenu kulturnu hegemoniju (Coffee time, 2017); a na crvenoj zvezdi utisnuto je dvostruko značenje kulturnog nasleđa država bivše Jugoslavije i ostataka komunističke ere (Mama slomljeno je, 2016). Ambivalentna priroda prošlosti i sadašnjosti i transformacije značenja u različitim ideološkim uslovima su ponavljajuće teme u njenim delima.

Sonja aktivno izlaže od 2012. godine, uključujući samostalne izložbe u SULUV-u i KCLab (Novi Sad, Srbija), Kulturnom centru Vrbasa (Vrbas, Srbija), Muzeju Srema (Sremska Mitrovica, Srbija) i grupne izložbe u Ostavinskoj galeriji i Muzej primenjene umetnosti (Beograd, Srbija), Muzej savremene umetnosti Vojvodina (Novi Sad, Srbija), Bijenale Kaunas (Kaunas, Litvanija), 13.Bijenale mladih u Skoplju (Skoplje, Severna Makedonija).

Dobitnica je nagrade, Livnice Stanišić i Akademije umetnosti 2016. godine.
Kako se osloboditi svoje istorije; 29’46’’

Bez ruševina ne možemo da vidimo novi svet je projekat koji je nastao tokom Sonjinog rezidencijalnog boravka u Kaunasu i zasnovan je na ideološkim transformacijama koje su se dogodile 1990. godine u Litvaniji, sa posebnim fokusom na istoriju bivših fabrika u mestu Šanči. Ličnim pričama nekadašnjih fabričkih radnika i njihovim osećanjima i razmišljanjima o političkim i ekonomskim turbulencijama tog vremena, umetnica teži da uputi na kritičko čitanje kapitalizma i njegovih posledica u bivšim sovjetskim zemljama poput Litvanije. Boje cigli fabričkih zidova, kao fizički svedoci promene režima i suživota dve ideologije, crvena (sovjetski period) i bela (period nezavisnosti) služile su kao polazište za umetnicu. Ovaj rad ukazuje na činjenicu da se svaka politika uvek fokusira na održavanje i napredak industrije, kojoj su podvrgnuti duhovni i moralni život pojedinca. Kao deo instalacije, video Kako se osloboditi svoje istorije emituje besmislene poruke voditelja, koje uz različite naracije postaju oružje manipulacije. Sa ciljem da prikaže uslove pod kojima je Kaunas i Litvanija prihvatila ideološke transformacije u svojoj istoriji, rad šalje poruku da je prihvatanje istorijskih i savremenih političkih događaja pitanje ličnog izbora.

Zasluge: Kako se rešiti svoje istorije, naručeno je od strane Kaunas bijenala za platformu Kreativna Evropa „Čarobni tepisi“, koristeći sredstva obezbeđena od strane E.U.