Back to top

. Bijenale Mladih 2021

Bijenale Mladih 2021 obuhvata tri centralna segmenta:

1. Kustoske radionice / rad na produkciji novih radova mladih stvaralaca;

2. Izložbu na više lokacija u Beogradu sa fokusom na predeo Kalemegdanske tvrđave;

3. Edukativni program – prateći program izložbe (onlajn)

1. KUSTOSKE RADIONICE
Radionice produkcije novih umetnički radova (april-maj)
Kustoske radionice koncipirane su kao četvoronedeljna saradnja kustoskog i organizacionog tima sa 40 mladih umetnika iz Srbije i regiona Balkana koji se biraju na osnovu javnog poziva, a kojima će za produkciju radova i saradnju ovim projektom biti obezbeđena sredstva. Planirano je da se održi 5 kustoskih radionica koje bi bile problemski dalje koncipirane tek po završetku javnog raspisa za prijem predloga projekata za produkcije novih radova, shodno uvidu u teme i ideje kojima se bave mladi umetnici. Radionice će se odvijati kroz intezivnu komunikaciju tima mladih kustoskinja i organizacionog tima BM sa 40 mladih umetnika, kombinovano onlajn i uživo. 40 umetnika će biti izabrani putem javno raspisanog konkursa (otvoren tokom marta meseca). Radionice će se održavati i uživo: na otvorenom prostoru Kalemegdanske tvrđave, u prostorijama Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ i Doma kulture Studentski grad, tokom meseca maja i juna, shodno epidemiološkim uslovima. Koncipirane su kao prostor za eksperiment, dijalog, razmenu mišljenja, u cilju što bolje pripreme za izvođenje finalnih radova. 

Plan realizacije projekta podrazumeva sledeće faze:

Faza 1 / radionica: ARTIKULACIJA IDEJA / ATTENTION & LISTENING

Radionice su zamišljene kao razgovori, čitalačke grupe i diskusije između umetnika i organizacionog tima Bijenala (svih uključenih u projektu), tokom kojih bi se početne ideje i koncepti umetnika što potpunije razvili. Kustoske radionice bi se tokom aprila (priprema) i maja 2021. godine odvijale u prostorima Udruženja, Doma kulture Studentski grad, na otvorenom prostoru po Kalemgdanskoj tvrđavi, a prema potrebi i onlajn. Planirano je da se održi 5 kustoskih radionica koje bi bile problemski dalje koncipirane tek po završetku javnog raspisa za prijem predloga projekata za produkcije novih radova, shodno uvidu u teme i ideje kojima se bave mladi umetnici.

Kustoske radionice vodi tim od tri mlade kustoskinje izabrane od strane Umetničkog saveta ULUS-a na javnom konkursu (decembar 2020-januar 2021): Jovana Trifuljesko, Senka Latinović i Teodora Jeremić (biografije u prilogu).

 

Segment kustoskih radionica je posvećen saradnji sa studentima Arhitektonskog fakulteta (pod mentrostvom profesora dr Pavla Stamenkovića, docenta i dr Petra Cigića), koji će se uključiti u proces osmišljavanja izložbene postavke (razrada arhitekture izložbe na više lokacija u Beogradu) i u direktnoj komunikaciji sa umetnicima i kustosima, kroz timski rad, steći važna praktična iskustva. Zajedno ćemo posetiti izložbene i javne prostore u kojima će izložba biti postavljena, čitati tekstove koje će kustoski tim pripremiti i prilagoditi u saradnji sa umetnicima, transparentno razgovarati o budžetskim kapacitetima izložbe i postizanju što boljih rezultata sa postojećim resursima, kao i interakciji sa publikom kroz prateći program koji će se odvijati tokom trajanja izložbe.

Planirano je da se za vreme trajanja kustoskih radionica, sprovede istraživanje o uslovima rada mladih umetnika iz Srbije, koje bi bilo dostupno publici za vreme trajanja izložbe (katalog izložbe, ULUS MEDIA).

Faza 2 / radionica: PRODUKCIJA RADOVA / INTERACTION & PLAY

Jun i jul 2021 biće posvećeni produkciji do 40 novih umetničkih radova. Pozivom za predlog radova koji bi bili realizovani u sklopu Bijenala mladih, mladi bi bili ohrabreni da predlože ne samo pojedinačno stvaralaštvo, već i udruživanje u grupe/kolektive pri izvođenju finalnih radova. Radovi će biti zamišljeni i izvedeni u najrazličitim medijima: video/audio, tekstualni iskaz, performans, instalacija, site-specific intervencija, slika, skulptura, itd.

2. IZLOŽBU: ZAJEDNIČKI JEZIK / LANGUAGE IN COMMON
(29. jul – 05. septembar 2021) – fizički prostor

U toku leta biće realizovan program u okviru kojeg se sumira celokupno iskustvo koje su učesnici stekli i prezentuje kroz izložbu i prateće programe. Izložba nije konvencionalno zamišljena, već predstavlja mesto susreta i razmene svih uključenih u ovaj proces, i deljenja sa širom publikom. Izložba se realizuje u fizičkom prostoru na više lokacija u Beogradu (Prostori ULUS-a, Dom kulture Studentski grad, Kalemegdanska tvrđava, niz javnih prostora). Poželjno je da se radovi promisle u odnosu na dati prostor: javne površine i institucije koje se tamo nalaze (Kula Nebojša, opservatorija, Prirodnjački muzej, Zoološki vrt, Vojni muzej, Rimski bunar, barutana, luna-park itd). 

Lanirano je da izložbu prati katalog koji bi trebao da dokumentuje sva iskustva tokom realizacije ovog projekta, a prateći program izložbe imaće edukativnu funkciju, da razvoje projekta mladih umetnika i drugih budućih kulturnih radnika koji su praktično realizovani tokom kustoskih radionica, u teorijskom smislu i u pogledu društvene angažovanosti dodatno proširi, čime će biti kreiran prostor za nastavak usavršavanja mladih umetnika i usled završetka projekta Bijenale mladih 2021. Umetnička istraživanja i nove produkcije, biće deljena i putem novog segmenta ULUS-ovog veb sajta – ULUS MEDIA.

ZAJEDNIČKI JEZIK naziv je izložbe Bijenala mladih 2021 a nastao je kao rezultat sinergije različitih koncepata svih uključenih u ovaj projekat (tri zasebna kustoska pristupa nastala su na osnovu uvida u organizacionu strukturu i misiju Bijenala mladih koju su sastavili mladi akteri u polju umetnosti tokom pripremnog perioda (Javne pripreme I) a potom su sjedinjena u jedinstvenu formu (Javne pripreme II). 

Selektovane teme izložbe odnose se na refleksiju permanetnog kriznog stanja u savremenom društvu i polju umetnosti, sagledanog kroz ideološku transformaciju rada (u umetnosti i drugim oblastima društvenog delovanja), javnog prostora i javnog interesa, kao i zdravstveno-ekoloških posledica koje imaju uticaja na savremeni svet. 

Obrazloženje kustoskog koncepta:

„Zajednički jezik se gradi se kroz kolektivni rad i konstantnu razmenu. Zajednički jezik (Language in Common) nije stvar i nemoguće ga je izmeriti. Zajednički jezik vidimo kao mesto slobode i mesto borbe na kome se borimo za ono do čega nam je stalo, tako što verujemo u to, što smo posvećeni, što eksperimentišemo, istražujemo i insistiramo na kolektivnom izražavanju. Zajednički jezik ne mora biti uniforman, on zavisi od konteksta u kome nastaje. Govoriti kroz zajednički označitelj “mi” ne znači govoriti u ime nekoga – to je pokušaj da se uspostavi novo kolektivno telo, koje “govori” zajedničkim jezikom, jer razume, oseća ili doživljava slične probleme. Zajednički jezik je konstelacija simbola, haštagova, neologizama, emodžija, ali nije samo to. On je i sistem komunikacije revolucionarnog kolektiva u nastajanju. On je mesto susreta nove generacije koja se sporazumeva na drugačiji način, pomalo kriptovano za prethodne, kroz nova pravila, nove izazove, nove tendencije.

Nova značenja i vrednosti, nove prakse, novi odnosi i tipovi odnosa se neprekidno stvaraju a novi “jezik” podrazumeva spremnost da se oni prepoznaju i definišu. Zato Biejenale mladih 2021 poziva sve one koji žele da budu saučesnici, partneri, zaverenici, graditelji novog jezika, učesnici, koautori. Sve koji stvaraju, pišu, promišljaju, izražavaju se vizuelno, zvukom, pokretom, da zajedno mapiramo probleme, brige, šumove savremenog društva i istražimo horizonte i prostore budućnosti – kako izgledaju, kako do njih stižemo i šta je potrebno da ode ili nestane da bi nam se ukazali?“ (iz zajedničkog kustoskog koncepta Bijenala mladih 2021).

U sklopu zajedničke celine, biće realizovane tri podteme koje će obraditi svaka od kustoskinja ponaosob, a koje će imati međusobna preklapanja:

A. IZOLACIJA / CONFINEMENT

Ključne reči: izolacija, usamljenost, klaustrofobija, kriza, white cube, identitet, ideologija, društvene mreže, introspekcija/sloboda

„Sveprisutni osećaj usamljenosti koji je pojeo jednu generaciju dostigao je svoj zenit sa dolaskom pandemije. Živimo u istorijskom trenutku gde smo na jedan klik udaljeni od svih ljudi koje volimo, svakog muzeja i filma, međutim i dalje osećamo nezadovoljstvo. Psihička i fizička izolacija nikada nisu bile toliko jasno opipljive. Gde početi sa demistifikacijom ovog osećaja, i šta je on uopšte? Kuda god da krenemo nailazimo na preovlađujući osećaj zatvorenosti. Kakve su to kutije u kojima se nalazimo, i šta nas sprečava da iz njih pobegnemo? Da li smo na silu zatvoreni, ili ušuškani između zidova?  Da li možemo sklopiti zajednicu uprkos zatvorenim granicama, različitim ideologijama i umetničkim tradicijama? Pomalo ironično, naslovom Confinement, želim da pokrenemo dijalog i preispitamo različite aspekte izolacije. Da bi se “problem” rešio, moraš priznati da on postoji, o tome se ovde radi. Hajde da definišemo ograničene prostore u kojima mislimo, stvaramo i živimo i da zajedno istražimo problematiku institucija, ideologija, društva i generacije. (Iz koncepta kustoskinje #1, Jovane Trifuljesko)

B. UDISAJ / BREATH

Ključne reči: zajedništvo, urgentnost, strujanje, razmena, oživljavanje, disanje, svežina, ritam, protočnost, promena, pokretljivost, propustljivost, neukrotivost

„U vazduhu sve nestaje, isparava, iščezava, svi ga udišemo istovremeno, on je prostor koji nastanjujemo, razmenjujemo, uzimamo za sebe i konzumiramo, u kom se susrećemo i “koegzistiramo u zajedničkoj ekologiji”, u zajedničkom sistemu. U savremenom svetu, naši prostori zajedništva su ugroženi sa različitih strana, izmešteni su, izmenjeni, a bavljenje vazduhom spada u domen političke ekologije koja kao interdisciplinarno polje ispituje kako nepravedni odnosi moći i njihovi diskursi oblikuju način na koji su odnosi ljudi i prirode artikulisani, doživljeni, proizvedeni, i ukazuje na ono što posledično dovodi do fizičkog i psihološkog “breathlessness-a” koji osećamo svuda. Nema vazduha u megalopolisima koji se guše u zagađenosti, u prekarnim radnim uslovima koji eksploatišu radnike, u sveprisutnom strahu od nasilja, rata, agresije, u napadima anksioznosti zbog (ne)mogućnosti. U trenutku u kom je Berardijev “breathlessness” prisutniji nego ikada, vreme je da se zapitamo šta je sve ono što nas dovodi do stanja bez vazduha? Šta sputava pravilnu ličnu i društvenu respiraciju? Šta predstavlja prepreku prirodnom protoku vazduha? Kako “disati slobodno”? Šta predstavlja svež vazduh danas? Da li je svež vazduh luksuz ili osnovno pravo? Koje su alternative i da li ih ima? Koji su prostori slobode? Kako ih osvojiti ili formirati? Kako iskoristiti vazduh kao element i primer dobrog sistema umrežavanja i razmene, protoka informacija, a disanje kao metod otpora? Kako napraviti svoj “breathing space” i šta je on uopšte? Kako uneti svež vazduh i provetriti institucije, ustanove, pozicije? Čime i kako adresirati sva ona pitanja koja ne imenujemo ali su tu negde “u vazduhu”? (Iz koncepta kustoskinje #2, Teodore Jeremić)

C. POST, POST… / POST POST..

Ključne reči: Post… post… pos..t, kriza, mladost, polarizacija, imaginacija, kapitalizam

„Post-pandemija – Da li je uopšte moguće vratiti se u „normalne tokove života“ nakon ovakvog iskustva? Da li će ovo iskustvo biti još jedno koje ćete prevazići, a vašu sadašnjost obeležiti prefiksom POST – post-pandemijsko društvo? Da li možete da se pravite da živite, nakon emotivnog, ekonomskog, psihološkog i političkog nasilja koje ste pretrpeli?

Post-mladost – Mladi umetnici se često doživljavaju kao generatori novih svetova i nove energije, ali da li ste spremni da baš vi pokrenete točkove društvene imaginacije? Gde je motivacija? Gde je griža savesti? A gde je mladost koju treba bezbrižno proživeti? Imate li prava na nju? I šta ako posle mladosti nema više ničega?

Post-istina – Društveni dijalog današnjice počiva na antagonizmu i ekstremnoj polarizaciji. Lažne vesti, paranoja i život u mehuru sa istomišljenicima doprineli su destabilizovanju potvrđenih naučnih otkrića i kompromitovali novinarsku etiku. Kome danas verujete i zašto sebi?

Post-humanizam – Da li je današnji čovek dovoljan ili moramo tražiti nove alternative i kohabitacije kako bismo opstali u nekom budućem svetu? Koliko su nas strana tela u nama – čelik, silikon, pejsmejker i virus iz vakcine – već kiborgizovala? Kiborg je pola čovek, pola mašina – fluidno biće bez predrasuda. “Kiborzi nisu puni poštovanja; oni ne pamte kosmos.”, zapisala je Dona Haravej. Kome smeta jak kiborg?

Post-kapitalizam –  „It’s easier to imagine the end of the world than the end of capitalism.“ (Frederik Džejmson, ili Slavoj Žižek, verovatno)“ (Iz koncepta kustoskinje #3,  Senke Latinović)

3. SAMOORGANIZOVANI EDUKATIVNI PROGRAM ZA MLADE U POLjU LIKOVNE UMETNOSTI – RASPRIČAVANjE
(avgust-septembar) – fizički i online prostor

Edukativni program za mlade umetnike je mesto izgradnje dodatno/dopunskog znanja, i to onog koje se ne može dobiti kroz formalno obrazovanje u oblasti umetnosti, posebno s obzirom na veliki deficit diskurzivnog i teorijskog znanja i povezanosti rada umetnika sa aktuelnim društvenim tokovima u programima umetničkih akademija i fakulteta. Iz ovog razloga, program nosi naziv RASPRIČAVANjE jer se njime želi označiti zakoračenje u polje refleksivnosti i promišljanja društvenih procesa iz polja umetnosti. Kroz pokretanje tema poput oblika organizovanja kolektivnog umetničkog delovanja, strateške uloge savremenog umetničkog stvaralaštva u kulturnoj politici Srbije, ekonomije umetničkog rada i mogućnosti za uključivanje umetnika u šire društveno-ekonomske procese, umetnosti u sajber svetu, odnosa umetnosti i identitetskih politika, ekologije itd, projekat nastoji da pospeši razvoj emancipatorskih praksi mladih pod okriljem ULUS-a.
Edukativni program podrazumeva liniju samo-edukacije mladih u okviru ULUS-a i partnerskih organizacija kroz organizvanje serije razgovora sa kompetentnim sagovornicima iz oblasti humanističkih, prirodnih i tehničkih nauka i kulture, a koje su inicirali sami mladi umetnici i kustosi. Kroz seriju zajedničkih razgovora i mentorstava gosti bi predstavljali svoj rad i pokušali odgovoriti na postavljena pitanja mladih, te pokrenuti mlade na promišljanje društvenih tema. Na ovaj način, začeta problematika, inicirana od strane mladih, dobiće dodatnu strukturalnu dogradnju i širu kontekstualizaciju. Svaki od predavača-mentora gostovaće dva puta: jednom u sklopu predavanja koje će održati za mlade i drugi put u sklopu mentorske radionice sa grupom zainteresovanih mladih umetnika za predavanjem predloženu temu. Drugo gostovanje biće radioničarskog tipa, a fokus će biti na razvoju ideja mladih umetnika.
U toku avgusta meseca, biće organizovano:
– 6 onlajn razgovora sa po 3 gosta-predavača u svakom koja će biti prenošena putem onlajn kanala komunikacije svih saradničkih organizacija uključenih u organizaciju projekta (javni događaji regionalnog formata);
– 18 mentorskih radionica gostiju-predavača s odabranom grupom mladih umetnika (događaji za odabrane grupe prijavljenih mladih umetnika);
Ukoliko epidemiološki uslovi dozvole, program će biti organizovan u kombinaciji onlajn i učestvovanja uživo.