Bojana Branković rođena je 1. januara 1988. godine u Beogradu. Na kraju srednje škole završila je školu za instruktora joge, što joj je otvorilo nove vidike, meditaciju je doživljava kao lek za gotovo sve. Diplomirala je novinarstvo, gde joj je posebno bila zanimljiva dokumentarna i eksperimentalna fotografija. Njeni performansi su intimni i uvlače gledaoca u njen svet pun simbola i rituala , koji često ukazuju i na aktuelne probleme u svetu. Poslednja izložba na kojoj je učesvovala je VR, pod nazivom Performance Art Camp u produkciji Evropskog kulturnog centra. Naredna će se dogoditi 26.04.2021. u MSUB-u kao deo Filmskog maratona performans umetnosti, program je kustoski uredila Međunarodna venecijanska nedelja performansa.
Performans je svojevrsna klackalica totalnog haosa i apsolutnog mira.
Svojim performansom, Bojana Branković se povezuje sa istorijom, sa religijom, tradicijom i putem neprijatnosti u fizičkom telu konzumira prošlost davajući joj lični kontekst i tumačenje. Svaki element ima svoje utemeljene i definisane razloge do kojih je dolazila u trenutku izvedbe, svi planirani i neplanirani potezi su jedna lična ispovest. Umetnica nas poziva u svoj intimni prostor, dopuštajući nam da se pridružimo toj ispovesti. Služba ili performans, dijalog ili monolog, taj izbor tumačenja je ono što je sastavni deo ovog umetničkog rada. Biblijski kontekst se manifestuje i putem šestorice performera, oni su Vojislav Pavlović, David Soda, Dejan Bosković, Konstantin Ničovski, Nemanja Dabizljević, Yao Wang. Bog je stvorio čoveka šestog dana, a takođe broj šest je simbol mistične sudbine, broj zveri i đavolski simbol. Beli, čisti, sterilni i hladni prostor vizuelno odgovara samom sadržaju izvedbe. Ceo mizanscen je zamišljen kao ultimativni kontrast, klečeći na mermeru, Bojana kontrira prostoru, kreirajući odnos: čisto – prljavo, belo – crveno, tiho – ekspresivno, belo – crno, muškarac – žena, pojedinac – grupa. Senzibilitet ovog umetničkog rada se dodatno naglašava i godinama umetnice – 33 gde ona pokušava da demistifikuje svoj trenutni nivo zrelosti, ali i proslavi svoj životni put gde konačno kontemplativno pušta svoju prošlost prihvatajući identitet i slavi ono što je stvoreno i otkriveno