Back to top

Vojislav Pavlović

Rođen u Beogradu 1986. godine, je graffiti i street art umetnik, poznat i van galerijskih prostora, kako u Beogradu tako i u mnogim evropskim metropolama, zahvaljujući svom umetničkom angažovanju u okviru različitih javnih vizuelnih intervencija koje doprinose subverzivnim elementima razvoja grada. Završio je Arhitektonsku školu, nakon koje upisuje studije Ekologije, ali ga sklonost ka slikanju odvodi u pravcu umetnosti kojoj će se u potpunosti posvetiti.
Smotrom njegovih ostvarenja ukazuje na širok dijapazon oblasti interesovanja Pavlovićevih umetničkih aktivnosti, koji se u pikabijskom, nomadističkom maniru kreću od projekata u duhu street art prakse, crteža, video radova, intervencija u slobodnom prostoru do vizuelno-poetskih istraživanja. Celokupan rad umetnika je usmeren ka eksperimentu u marginalnim sferama medija. On se bavi međuprostorom iu tom međuprostoru pokušava da deluje. Posmatrajući umetnost kao otvoreno polje mogućnosti, svoje delovanje u njenim okvirima podređuje jedinoj i osnovnoj intenciji – proizvođenju društvenih efekata. Za njega je umetničko delo sredstvo inteligentnog poigravanja, kako sa samim sobom, tako, podjednako, sa samom umetnošću, njenim institucijama, art-sistemom, kao i društvom i njegovom (ne)sposobnošću da se izbori i unese nemire u očekivane društveno-umetničke kontekste.

Intervju

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Revolt, neslaganje sa sistemom.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Podrum, Pinot Grigo i masa uljane farbe.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Haos. Haos u telu, haos u duši usmeriti u kvalitetan kunst.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Ne doživljam sebe kao umetnika, samo radim i stvaram.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Dunav, čamac, sojenica (gde poprilično dosta stvaram poslednjih godina)

Šta za tebe znači biti inovativan?

Raditi na sebi, konstantno opipavati limite i truditi se da što više ideja realizuje, takođe izlagati. Stoga je neminovno da će nešto inovativno izleteti.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Budućnost je diskutabilna, sada sam ovde i živim ga.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Beogradska avangarda 70-ih.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Ne postoji, ima nekih trzaja ali su kratkog daha (osim Matrijaršije).

Mislim da se masa loži na to da izgovori: "ja sam umetnik", nego što se loži na umetnost.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Stalno me podseća da radim na sebi.