Često me inspiriše citat čuvenog koreografa za moju umetničku praksu i stvaralaštvo, pa tako i u privatnom životu.
“ Falling is one of the ways of moving. “ Merce Cunningham
Katarina Ilijašević rođena je u Beogradu 1999. Završila je srednju Baletsku školu “Lujo Davičo” 2018. godine na odseku za savremenu igru u klasi Isidore Stanišić i Ane Ignjatović. Trenutno je student III godinena Institutu za umetničku igru, odsek koreografija.
Prikazuje svoj autorski rad “Umre(žene)“ u okviru finala 22. Festivala koreografskih minijatura (2018) i na F. A. K. I. festivalu u Zagrebu (2019).
Sarađuje kao koreograf sa rediteljem Lukom Jovanovom na dramskim predstavama “Jasan kraj” koja se igrala na maloj sceni Pozorišta mladih u Novom Sadu (2018) ; „Ljubavna lektira“ u Omladinskom pozorištu DADOV (2020) ; „Natrag u more, dalje od ostrva“ u malom pozorištu „Duško Radović“ (2020).
Na 23. Festivalu koreografskih minijatura 2019. godine osvaja treću nagradu, nagradu kritike i nagradu Ohrabrenje sa koreografskom minijaturom „Vita brevis“.
Na 24. Festivalu koreografskih minijatura kao koreograf realizuje nagradu Ohrabrenje u vidu predstave „Vita Brevis“ u „Bitef teatru“ u produkciji Udruženja baletskih umetnika (2020).
Otvara “Showe case” Instituta za umetničku igru 2021. godine u Muzeju grada Beograda sa performansom “Ja sam dakle, nemirni nežni pokret”, prikazuje set fotografija “Da ti poslužim” ,i video radove “ Rekli su joj da je fokus najvažniji “ i “ Waltzen”.
Koreograf i asistent režije je Branislavi Stefanović u predstavi „Ukradeni princ i izgubljena princeza „ , produkcija malog pozorišta ” Duško Radović “ 2021.
Autor i koreograf plesne predstave „Don’t let me down „ premijerno izvedene 21.05. U Studentskom Kulturnom Centru 2021. godine
Osvojila drugu nagradu na republičkom takmičenju baletskih škola u kategoriji savremene igre 2018. godine u Novom Sadu.
Kao igrač se ostvaruje u mnogobrojnim predstavama i performansima, među kojima su “Sve(je)dno” u koreografiji Luke Stojkovića ( Studentski kulturni centar, produkcija Udruženja baletskih umetnika Srbije 2018), ; „Un-becoming” u koreografiji Macieja Kuzminskog (2019) ; ”Beli Bolero” u koreografiji Merav Dagan i “I II III x VI” u koreografiji Dagmar Dachauer (UK „VukKaradžić“, produkcija Instituta za umetničku igru 2019),
„Godina bez leta“ u koreografiji Jovane Rakić, Marka Milića i Dušana Murića (BITEF Teatar, koprodukcija sa Stanicom-servis za savremeni ples 2019),
„Šta biste dali za poslednjeg svica?“ autora Nede Kovinić (Kulturni centar Beograd 2020).
Rekli su joj da je fokus najvažniji, 4’02’’
Vizuelni identitet : Dunja Maksimović
Izvođači : Luka Jovanov i Katarina Ilijašević
Montaža videa : Pavle Milošević
Montaža zvuka : Nemanja Obrenović
Rekli su joj da je fokus najvažniji, 4’02’’
Video Rekli su joj da je fokus najvažniji nastaje kao autorkino lično propitivanje iskoka iz realnosti, trenutaka tišine tokom svakodnevnih rutina i uticaj neobraćanja pažnje drugih osoba. Video je napravljen iz dve faze: prva nastaje u formi teksta kao odgovor na pitanje koliko je teško pokrenuti (se). Zatim u odnosu na prethodno napisan tekst se istražuje koliko je teško odvojiti se od realnog sveta i stupiti u istraživanje sopstvenog govora tela. Cilj videa je da se uspostavi komunikacija između pokreta tela i teksta poput neraskidive niti, tok naših isprekidanih misli i ideja koje nikad ne realizujemo kao i odlazak u svet fantazije isprekidanim tokom svakodnevice. Samoća pruža uvid u unutrašnje stanje, mesto gde se svaka fantazija pretvori u akciju, mesto na kojem nas ne zanima kako izgledamo dok nešto radimo već šta i kako radimo.
Intervju
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Za mene je zajednicki jezik mladih kada se udruze nase ideje, svezi umovi , odricanje, nasa neunistiva energija i entuziazam. Kada ulozimo sve sto imamo zarad istog viseg cillja.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
Proces nastanka mog rada izgleda kao jedan roler koster koji uvek zna gde treba da zavrsi nakon velikog putovanja. Dakle veliko putovanje istrazivanja, preispitivanja, pisanja, strpljenja, probanja, plesanja pokreta, konekcija i razmena ideja sa kolegama.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Izazovi stavranja jesu samo proces stvaranja. Izazvati sebe i svoj unutrasnji svet da napravi nesto sto ce svi moci da vide jeste izazov sam po sebi. Kao koreograf i osoba koja se bavi pokretom najveci izazov je da nadjem prirodnost pokreta, kako iznenaditi sebe svakim svojim sledecim pokretom i projektom. Kako moje telo moze da bude nesto vise od tela.
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
Apsolutno se oseća kao umetnik i težim sve više ka tome. Umetnik za mene predstavlja osoba koja detaljno razmatra spoljni svet i uspe da prenese svoje osećaje u odnosu na spoljni svet u " onaj njihov umetnički svet ". Odnosno umetnik je osoba na koju utiču sve okolnosti a da on uspe da stvori iz uticaja. Takodje osoba koja dozivljava, razume a ponekad i ne razume svoj proces stvaranja.
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Beg za stvarnošću pronalazim upravo u svom unutrašnjem svetu u kojem ja odlučim šta ću da prihvatim a šta ne iz spoljnog sveta. Takodje ponekad mi je potreban beg iz mog unutrašnjeg sveta, taj beg pronadjem u drugim ljudima, umetničkim radovima i prirodi.
Šta za tebe znači biti inovativan?
Za mene inovativan znači biti dosledan sebi u potpunosti i dopustiti sebi da promenimo ugao gledanja ili pokusamo da ukrstimo i razorimo odredjena pravila normatinvosti odnosno dopustiti sebi sve zarad nove promene.
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Nemam bas plan za buducnost, vidim sebe kako idalje stvaram gde god da sam. Volela bih da sam u nasoj zemlji ali ne znam gde bi me u nasoj zemlji moja praksa dovela.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
Profesorke iz Baletske škole, roditelji, pozitivni i prelepi ljudi oko mene, takodje vevi uticaj su imali negativni ljudi jer su me potsecali sta ne treba da budem. Na mene je najvise ostalio utacaja moje svakodnevno vezbanje u sali kao igrac i koreograf gde sam istrazila svoj unutrasnji svet i granice.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Mladi pokusavaju i to je ono sto mene tera da i ja pokusavam.
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Apsolutno me oblikuje iz razloga sto ja stvaram iz licne potrebe deljenja misljenja ili je to samo moje licno prociscenje emocija, stanja i frustracija... Moja dela su sve moje neizgovorene reci i to je lepo kad cujes u nemom obliku koje uticu na tebe.