Back to top

Jelena Milićević

Jelena Milićević rođena je 1992.godine u malom, rudarskom mestu u Centralnoj Srbiji. Zbog toga je mislila da je logično da finansijsku nezavisnost i stabilnost traži na polju umetnosti, što s pravom može dovesti njenu uravnoteženost u pitanje. Nakon završenih osnovnih i master studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, stiče potrebno i željeno zvanje i zvanje master- likovni umetnik/ca i prepuštena je pravo sa Univerziteta na beogradsku vetrometinu i neizvesnu budućnost. Stanje se naglo popravlja kada počinje da radi u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja kao majstor štampe u tehnici litografija. Tu će steći iskustvo i prijatelje za ceo život i čir na želucu od kustoskih prohteva, ali će i dalje nastaviti da veruje više kustoskinjama nego svojim očima. Pokušava da stvara i crta pored posla, povremeno izlaže, iako ne voli gužva, ali svako nosi svoj krst. Za dosadnije detalje obratite se umetinici putem mejla ili dopisa.

Intervju

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Želja za promenom i samostalnošću.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Obično mi se ideja o nekom crtežu usadi u glavu i okupira svu moju pažnju dok tu zamisao ne sprovedem i realizujem. Dolazi kao neka neočekivana poplava iz koje ne znam kako ću se izvući, ali na kraju uvek doplivam do obale.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Jedinu vrstu izazova ili prepreka na koje nailazim mogu biti finansijske prirode, ostalo smatram da ide prirodnim putem.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Smatram sebe umetnicom, nekad mislim da je to više dijagnoza, a nekada sastavni deo svake ličnosti. Sve  zavisi na koju nogu ustanem.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Crtanje i bilo koji vid fizičke aktivnosti. Ne bih rekla da je to beg, već neka poluga za podizanje teškog predmeta kojeg moraš skloniti sa svog puta i nastaviti dalje, a svakodnevica nam nije uvek ružičasta i svako mora imati svoj pajser ili lek za želudac da bi sve svario.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Misliti svojom glavom je dovoljno za početak svake sveže saradnje i stvaralaštva.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Što se tiče umetničke prakse, oduvek mi je želja da imam atelje u planini, sa puno knjiga i životinja, gužve i priznanja nisu moja ciljna grupa. Mislim da je najbolji biznis plan i finansijska stabilnost u našoj državi otvaranje pečenjare na Dorćolu.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Nekada mislim da ovaj poziv nisam ni odabrala, već sam se prepustila toj struji koja me je bacala na razna životna polja. Dopuštam sebi taj luksuz da nikada ne preispitujem svoje odluke već uživam u slatkim ili gorkim plodovima. A sigurno je najviše uticala u prvim godinama života kolekcija stripova koju je moj otac posedovao, i dalje se radujem kada kupim te male, crno-bele strane, ispunjene pravdoljubivim postupcima glavnih junaka.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Jaka, ali i nestabilna kao Drina kada se pusti brana na hidro-centrali. Ima snagu da ruši sve pred sobom, a nekada ti dopire samo do članka i pušta te da uživaš u njoj.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Ne znam da li menja moj sklop ličnosti, ali znam da noću bolje spavam kada stvaram. Crtanje smatram mentalnom higijenom.