Bojana Branković
Ponekad osećam i vidim planetu Zemlju kao mušku koloniju na ivici postojanja.
Bojana Branković rođena je 1. januara 1988. godine u Beogradu. Na kraju srednje škole završila je školu za instruktora joge, što joj je otvorilo nove vidike, meditaciju je doživljava kao lek za gotovo sve. Diplomirala je novinarstvo, gde joj je posebno bila zanimljiva dokumentarna i eksperimentalna fotografija. Njeni performansi su intimni i uvlače gledaoca u njen svet pun simbola i rituala , koji često ukazuju i na aktuelne probleme u svetu. Poslednja izložba na kojoj je učesvovala je VR, pod nazivom Performance Art Camp u produkciji Evropskog kulturnog centra. Naredna će se dogoditi 26.04.2021. u MSUB-u kao deo Filmskog maratona performans umetnosti, program je kustoski uredila Međunarodna venecijanska nedelja performansa.
Performans je svojevrsna klackalica totalnog haosa i apsolutnog mira.
33 (Trideset tri); 12’33’’
Svojim performansom, Bojana Branković se povezuje sa istorijom, sa religijom, tradicijom i putem neprijatnosti u fizičkom telu konzumira prošlost davajući joj lični kontekst i tumačenje. Svaki element ima svoje utemeljene i definisane razloge do kojih je dolazila u trenutku izvedbe, svi planirani i neplanirani potezi su jedna lična ispovest. Umetnica nas poziva u svoj intimni prostor, dopuštajući nam da se pridružimo toj ispovesti. Služba ili performans, dijalog ili monolog, taj izbor tumačenja je ono što je sastavni deo ovog umetničkog rada. Biblijski kontekst se manifestuje i putem šestorice performera, oni su Vojislav Pavlović, David Soda, Dejan Bosković, Konstantin Ničovski, Nemanja Dabizljević, Yao Wang. Bog je stvorio čoveka šestog dana, a takođe broj šest je simbol mistične sudbine, broj zveri i đavolski simbol. Beli, čisti, sterilni i hladni prostor vizuelno odgovara samom sadržaju izvedbe. Ceo mizanscen je zamišljen kao ultimativni kontrast, klečeći na mermeru, Bojana kontrira prostoru, kreirajući odnos: čisto – prljavo, belo – crveno, tiho – ekspresivno, belo – crno, muškarac – žena, pojedinac – grupa. Senzibilitet ovog umetničkog rada se dodatno naglašava i godinama umetnice – 33 gde ona pokušava da demistifikuje svoj trenutni nivo zrelosti, ali i proslavi svoj životni put gde konačno kontemplativno pušta svoju prošlost prihvatajući identitet i slavi ono što je stvoreno i otkriveno.
Intervju
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Mimovi.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
Svesno hodanje po nestabilnom tlu. Svojevrsna klackalica totalnog haosa i apsolutnog mira. Kod mene dolazi do nuspojava kontemplacije ideje u vidu jedinstvene euforije i hroničnog umora izazvanog insomnijom. Puštam da me to promenjeno stanje svesti prožme, u potpunosti se prepuštam samom procesu stvaranja rada. To nije spokojno stanje bivstvovanja, ali jeste katarzično.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Kad se kreativan deo kondenzuje i uobliči, dolazi do materijalizacije projekta. To mi je izazov, realizacija. Nimalo romantičan deo, produkcijski posao koji je naporan koliko i trka Ironman. Obuhvata budzet, lokaciju, ljude(najbolje na svetu), proveru izvodljivosti, kameru, rasvetu, kostim, rekvizite, borbu sa mišlju da ću od umora kolabirati pre, a ne posle performansa. Postoje i strepnje, da li će se pojaviti svi akteri, publika, da li je moj rad neophodan bilo kome sem meni…To znači 101 sparing mene same sa sobom. Stresno je ali je lepo…
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
was ist kunst?
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Imam ogromnu potrebu za begom iz matrixa i uronjavanjem u pravu stvarnost. To ponekad dostižem meditacijom i boravkom u divljini.
Šta za tebe znači biti inovativan?
Nešto što menjaš, ali ne bilo kako menjaš, već kao nešto što te uznese, izmesti iz omiljene fotelje, izbaci iz patika...
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Imam planove u vidu oblaka koji menjaju svoju formu i konzistentnost dok prelaze preko vedrog svetlo plavog ili nemirnog tmurnog neba, nestalni su kao i moje želje. Ove sekunde mislim da bih volela da me praksa nauči konciznosti, da mi izoštri fokus, kako u umetničkom izrazu tako i u životu.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
Priroda i društvo.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Loading 51%
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Pre performansa sam jedna, tokom i nakon izvedenog rada sam druga, treća osoba. Prosto je, naše telo se menja svaki dan, isto je i sa ostalim slojevima našeg bića, dok stvaranje ubrzava metamorfozu duha i uma. Silina te transformacije je zastrašujuća ali tako privlačna i neophodna.
