Danijela Matović
Danijela Matović je rođena 1998. godine u Beogradu. Student je četvrte godine osnovnih studija Scenske arhitekture tehnike i dizajna na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Radi u polju scenografije, instalacije, fotografije, video rada i performansa. U galeriji Šok Zadruga ostvarila je svoju drugu samostalnu izložbu sa radom Distopija 1:0 dok je u Kulturnom centru Grad 2020. godine predstavila “Prostor Odraza”, svoju prvu samostalnu izložbu. Do sada je učestvovala na sedam grupnih izložbi u Novom Sadu i Beogradu. U svojoj izlagačkoj praksi primarno istražuje odnos pojedinca i savremenog društva kao i okolnosti sa kojima se svakodnevno suočava. Svojim radom preispituje mogućnost kreiranja kolektivnog prostora svesti i identiteta. U polju scenskog dizajna realizovala je šest projekata u domenu pozorišne i filmske umetnosti.
Odustajem, da ne bih odustala. Distopija 1:0
Rad Distopija 1:0 je interaktivna instalacija koja je koncipirana kao ambijentalni hram. U vremenu kada odustajanje deluje jednostavno, autorka zadire u tuđu intimnost, ispitujući otvorenost pojedinca za introspekcijski dijalog. Ovaj rad propituje spremnost publike da intereaguje sa radom i svedoči spaljivanju sopstvene ideje, zarad ne odustajanja od iste. Rad izmešta posetioca iz uobičajenog sagledavanja, te on prestaje da biva pasivni posmatrač i postaje inkorporiran u konceptualni sadržaj umetničkog rada. Tokom trajanja izložbe ovaj rad stvara jedan intiman odnos ličnog i kolektivnog odustajanja, koji će vremenom predstavljati odraz interakcije publike i rada.
Intervju
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Prostor novog međusobnog razumevanja.
Mladi pokušavaju da uspostave nove vrednosne sisteme kao i da se izbore za autonomiju svog načina izražavanja. Imamo potrebu da stvorimo kolektiv koji bi bio zasebno i zajedničko telo, koje takođe prepoznato i uvažavano od strane celog društva.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
Početka realizacije svog rada često nisam ni svesna, jer on nastaje spontano u komunikaciji sa saradnicima i kolegama. Kada osvestim osnovnu ideju rada, intuitivno krećem da razmišljam o njegovoj realizaciji - produkciji, odnosno mogućnostima i potencijalnim poteškoćama da se rad realizuje. U tom procesu vraćam se komunikaciji sa svojim saradnicima sa kojima studiozno definišemo svaki segment rada (zvuk, materijale, postavku rada u prostoru, osvetljenje, kao i tekst o radu). Lepota realizacije mojih radova ogleda se upravo u saradnji sa ljudima kojima sam okružena, ali i mogućnost da pri realizaciji novih radova upoznajem nove ljude.
Ukratko, turbolentno, intenzivno i neizvesno do zadnjeg dana postavke.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Prvi izazov sa kojim se suočavam jeste tema mog rada koju uvek doživljavam kao živu stvar. Osećam veliku odgovornost da ta živa stvar, odnosno rad, stekne iskrenu komunikaciju sa posmatračima, te se često koristim zvučnim i tekstualnim narativima. Konkretna produkcija mojih radova je kompleksan i dugotrajan proces u kojem pokušavam da rad zaštitim, odnosno da se ne dovedem u situaciju da početnu ideju moram da artikulišem i menjam, zarad nekih kompromisa koji su uslovljeni produkcijom.
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
Pritisak.
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Nemam, ali da bih volela da se nalazim na ogromnoj livadi na nekom proplanku, volela bih.
Šta za tebe znači biti inovativan?
Inovativnost vidim kao delovanje na nov i svojstven način.
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Volela bih da u budućnosti nastavim sa saradnjama koje sam do sad uspostavila, ali takođe i da ostvarim nove, sa meni nepoznatim autorima. Saradnja s drugim umetnicima mi je s jedne strane izazovna, ona zahteva veliko strpljenje i posvećenost, s druge strane predstavlja stvarno uživanje. U razgovoru i tom zajedničkom procesu mi je najinteresantnije ponovno upoznavanje ideje, sebe i sagovornika, a sve to se odvija samo kroz zajednički dijalog.
A odvešće me u bankrot, to sigurno.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
Stalno kretanje u nepoznatom okruženju.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Opisala bih je kao samouverenu, odlučnu i hrabru.
Mislim da bi publika trebalo posvećenije da pristupiti temama kojima se mladi bave. Publika igra bitnu ulogu tako da mlada kulturno umetnička scena takođe zavisi od svoje publike. Sa druge strane, ono što bih navela kao prostor za napredak, jeste opuštenije pristupanje umetničkom radu, odnosno, treba da shvatimo da prostor za grešku i eksperiment veoma bitan, a ne da preozbiljno pristupamo svojim projektima prilikom čega često imamo tendenciju da upadnemo u paralizu.
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Proces me stalno navodi na ponovno ispitivanje teme kojom se bavim, što ujedno znači da on nikad ne prestaje, kao ni promena, što znači da je ta promena i proces konstantan.