Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) poziva mlade umetnike i ostale stvaraoce do 35. godina starosti da učestvuju u Bijenalu mladih 2021 koje nosi naziv Zajednički jezik, a biće realizovano od 29. jula do 5. septembra 2021. godine na više lokacija u gradu. Mladi umetnici mogu da predlože svoje učešće u dve kategorije: (1) nove produkcije radova koje će se razvijati i realizovati u sklopu Bijenala mladih 2021 – Zajednički jezk (maj-jun) i za koje će biti obezbeđena produkcija, kao i (2) već realizovane radove za učešće na izložbi. Konkurs je otvoren do 20. aprila 2021.
Zajednički jezik je pre svega spoj različitosti. Gradi se kroz kolektivni rad i konstantnu razmenu. Zajednički jezik vidimo kao mesto slobode na kome se borimo za ono do čega nam je stalo, tako što verujemo u to, što smo posvećeni, što eksperimentišemo, istražujemo i insistiramo na kolektivnom izražavanju. Zajednički jezik ne mora biti uniforman, on zavisi od konteksta u kome nastaje. Govoriti kroz zajednički označitelj “mi” ne znači govoriti u ime nekoga – to je pokušaj da se uspostavi novo kolektivno telo, koje “govori” zajedničkim jezikom, jer razume, oseća ili doživljava slične probleme. Zajednički jezik je konstelacija simbola, haštagova, neologizama, emodžija, ali nije samo to. On je i sistem komunikacije revolucionarnog kolektiva u nastajanju. On je mesto susreta nove generacije koja se sporazumeva na drugačiji način, pomalo kriptovano za prethodne, kroz nova pravila, nove izazove, nove tendencije.
Nova značenja i vrednosti, nove prakse, novi odnosi i tipovi odnosa se neprekidno stvaraju a novi “jezik” podrazumeva spremnost da se oni prepoznaju i definišu. Zato pozivamo sve one koji žele da budu saučesnici, partneri, zaverenici, graditelji novog jezika, učesnici, koautori. Sve koji stvaraju, pišu, promišljaju, izražavaju se vizuelno, zvukom, pokretom, da zajedno mapiramo probleme, brige, šumove savremenog društva i istražimo horizonte i prostore budućnosti – kako izgledaju, kako do njih stižemo i šta je potrebno da ode ili nestane da bi nam se ukazali?
izolacija, usamljenost, klaustrofobija, kriza, white cube, identitet, ideologija, društvene mreže, introspekcija/sloboda
Sveprisutni osećaj usamljenosti koji je pojeo jednu generaciju dostigao je svoj zenit sa dolaskom pandemije. Živimo u istorijskom trenutku gde smo na jedan klik udaljeni od svih ljudi koje volimo, svakog muzeja i filma, međutim i dalje osećamo nezadovoljstvo. Psihička i fizička izolacija nikada nisu bile toliko jasno opipljive. Gde početi sa demistifikacijom ovog osećaja, i šta je on uopšte?
Kuda god da krenemo nailazimo na preovlađujući osećaj zatvorenosti. Kakve su to kutije u kojima se nalazimo, i šta nas sprečava da iz njih pobegnemo? Da li smo na silu zatvoreni, ili ušuškani između zidova? Da li možemo sklopiti zajednicu uprkos zatvorenim granicama, različitim ideologijama i umetničkim tradicijama? Pomalo ironično, naslovom Confinement, želim da pokrenemo dijalog i preispitamo različite aspekte izolacije. Da bi se “problem” rešio, moraš priznati da on postoji, o tome se ovde radi. Hajde da definišemo ograničene prostore u kojima mislimo, stvaramo i živimo i da zajedno istražimo problematiku institucija, ideologija, društva i generacije.
Kustoskinja #1
zajedništvo, urgentnost, neophodnost, strujanje, razmena, oživljavanje, disanje, svežina, ritam, protočnost, promena, pokretljivost, propustljivost, neukrotivost
U vazduhu sve nestaje, isparava, iščezava, svi ga udišemo istovremeno. To je prostor koji nastanjujemo, razmenjujemo, uzimamo za sebe i konzumiramo, u kom se susrećemo i “koegzistiramo u zajedničkoj ekologiji”, u zajedničkom sistemu. U savremenom svetu, naši prostori zajedništva su ugroženi sa različitih strana, izmešteni su, izmenjeni, a bavljenje vazduhom spada u domen političke ekologije koja kao interdisciplinarno polje ispituje kako nepravedni odnosi moći i njihovi diskursi oblikuju način na koji su odnosi ljudi i prirode artikulisani, doživljeni, proizvedeni, i ukazuje na ono što posledično dovodi do fizičkog i psihološkog “breathlessness-a” koji osećamo svuda. Nema vazduha u megalopolisima koji se guše u zagađenosti, u prekarnim radnim uslovima koji eksploatišu radnike, u sveprisutnom strahu od nasilja, rata, agresije, u napadima anksioznosti zbog (ne)mogućnosti.
U trenutku u kom je Berardijev “breathlessness” prisutniji nego ikada, vreme je da se zapitamo šta je sve ono što nas dovodi do stanja bez vazduha? Šta sputava pravilnu ličnu i društvenu respiraciju? Šta predstavlja prepreku prirodnom protoku vazduha? Kako “disati slobodno”? Šta predstavlja svež vazduh danas? Da li je svež vazduh luksuz ili osnovno pravo? Koje su alternative i da li ih ima? Koji su prostori slobode? Kako ih osvojiti ili formirati? Kako iskoristiti vazduh kao element i primer dobrog sistema umrežavanja i razmene, protoka informacija, a disanje kao metod otpora? Kako napraviti svoj “breathing space” i šta je on uopšte? Kako uneti svež vazduh i provetriti institucije, ustanove, pozicije? Čime i kako adresirati sva ona pitanja koja ne imenujemo ali su tu negde “u vazduhu”?
Kustoskinja #2
Post… post… pos..t, kriza, mladost, polarizacija, imaginacija, kapitalizam
Post-pandemija – Da li je uopšte moguće vratiti se u „normalne tokove života“ nakon ovakvog iskustva? Da li će ovo iskustvo biti još jedno koje ćete prevazići, a vašu sadašnjost obeležiti prefiksom POST – post-pandemijsko društvo? Da li možete da se pravite da živite, nakon emotivnog, ekonomskog, psihološkog i političkog nasilja koje ste pretrpeli?
Post-mladost – Mladi umetnici se često doživljavaju kao generatori novih svetova i nove energije, ali da li ste spremni da baš vi pokrenete točkove društvene imaginacije? Gde je motivacija? Gde je griža savesti? A gde je mladost koju treba bezbrižno proživeti? Imate li prava na nju? I šta ako posle mladosti nema više ničega?
Post-istina – Društveni dijalog današnjice počiva na antagonizmu i ekstremnoj polarizaciji. Lažne vesti, paranoja i život u mehuru sa istomišljenicima doprineli su destabilizovanju potvrđenih naučnih otkrića i kompromitovali novinarsku etiku. Kome danas verujete i zašto sebi?
Post-humanizam – Da li je današnji čovek dovoljan ili moramo tražiti nove alternative i kohabitacije kako bismo opstali u nekom budućem svetu? Koliko su nas strana tela u nama – čelik, silikon, pejsmejker i virus iz vakcine – već kiborgizovala? Kiborg je pola čovek, pola mašina – fluidno biće bez predrasuda. “Kiborzi nisu puni poštovanja; oni ne pamte kosmos.”, zapisala je Dona Haravej. Kome smeta jak kiborg?
Post-kapitalizam – „It’s easier to imagine the end of the world than the end of capitalism.“ (Fredric Jameson or Slavoj Žižek, probably)
Kustoskinja #3
Radionice su zamišljene kao razgovori, čitalačke grupe i diskusije sa kustosima bijenala, organizacionim timom i relevantnim sagovornicima, tokom kojih bi se početne ideje i koncepti umetničkih radova što potpunije razvili. Radionice su predviđene za maj 2021. godine.
Jun i jul posvećujemo produkciji umetničkih radova, a neophodan materijal i uslove za rad će obezbediti organizator, u skladu sa finansijskim kapacitetima. Ohrabrujemo ne samo individualno stvaralaštvo, već i udruživanje u grupe/kolektive pri izvođenju finalnih radova. Radovi mogu biti zamišljeni i izvedeni u najrazličitim medijima: video/audio (uz podršku Doma kulture “Studentski grad”), tekstualni iskaz, performans, instalacija, site-specific intervencija, radovi koji nastaju na preseku umetnosti i nauke (uz podršku Centra za promociju nauke), slika, skulptura, itd…
Izložba će najvećim delom biti realizovana na prostoru Kalemegdanske tvrđave u periodu od 29. jula do 5. septembra. Poželjno je da se radovi promisle u odnosu na dati prostor: javne površine i institucije koje se tamo nalaze (Kula Nebojša, Opservatorija, Prirodnjački muzej, Zoološki vrt, Vojni muzej, Rimski bunar, Barutana, Luna-park itd.).
Diskurzivni program će se odvijati tokom trajanja izložbe i problematizovaće teme pokrenute na izložbi. Kroz razgovor sa kompetentnim sagovornicima iz oblasti humanističkih, prirodnih i tehničkih nauka, pokušaćemo da odgovorimo na neka od postavljenih pitanja i pokrenemo mlade na promišljanje važnih društvenih tema.
Konkurs je otvoren za umetnice i umetnike do 35 godina starosti.
a) Ukoliko već imate rad za koji smatrate da odgovara na neku od tema koje smo otvorili, potrebno je da nam pošaljete:
b) Ukoliko želite da učestvujete u kustoskim radionicama i produkujete novi rad, vaša prijava treba da sadrži*:
*Imajući u vidu nepovoljnu epidemiološku situaciju izazvanu pandemijom virusa korona, ove godine nažalost nismo u situaciji da obezbedimo učešće u radionicama i produkciju radova učesnicima bijenala koji žive van Srbije. Ukoliko živite van Srbije, molimo vas da se prijavite sa već gotovim radom.
Konkursni materijal možete poslati na adresu konkurs.bm@gmail.com sa naznakom: Ime i prezime Prijava za učešće na Bijenalu mladih 2021
Konkurs je otvoren do 20. aprila 2021.