Moja postdisciplinarna umetnička praksa zasniva se na ispitivanju svesti, mentalnih procesa i veštačke inteligencije u odnosu na društveno-politička pitanja kognitivnog kapitalizma. Uzimajući u obzir neurobiološke i napore u kognitivnim neuronaukama, moja praksa se bavi personalizovanom fenomenologijom kroz ispitivanje sopstvenih stanja svesti gde sam sam i subjekt i objekat ispitivanja. Problemi uma / mozga i njegovi procesi, struktura i karakteristike razrađeni su metodskom upotrebom znanja proizvedenog u polju filozofije i rezultata prikupljenih u okviru kognitivne nauke uzimajući u obzir percepciju, imaginaciju, jezik, memoriju, pažnju, rasudjivanje i emocije.
Odnost i medjusobna povezanost psiholoških i ekonomskih stanja ogleda se u sinapsama kao glavnom valutom u dobu kognitivnog kapitalizma.
Mrtvo mišljenje
Aleksićeva interesovanja leže u raznim medijumima: fotografija, video, instalacija i performans, što se može pratiti kroz njegovo interesovanje za iskustvo kao sintezu modernističkih tehnika kolaža i montaže (izložba kao medij) koje tematizuje u svojoj doktorskoj disertaciji Svest kao umetnički medijum. Aleksićeva istorijsko umetnička uporišta su dadaizam, nadrealizam i konceptualna avangarda. S druge strane, njegova filozofska interesovanja zasnivaju se na Institucionalnoj teoriji umetnosti i institucionalnoj kritici, gde se često poziva na ideju Lucy Lippard o dematerijalizaciji umetničkog predmeta, sa očiglednim pomeranjem sa koncepata na tok svesti i iskustva. Aleksićeva umetnička praksa, takođe, se zasniva na ispitivanju svesti, mentalne obrade i veštačke inteligencije, u vezi sa društveno-političkim pitanjima kognitivnog kapitalizma, kao što su sticanje znanja, obrazovanje, nematerijalizovani rad i nadzorni kapitalizam.
Izložena instalacija se razvija u pravcu kritike simulacije društvenih odnosa, gde su čak i “demokratske” oduke izgubile kauzalnu moć, a politički diskurs uz umetnost služi kao neka vrsta političkog dekora. Ovaj rad, takođe, tematizuje prirodu predstavljenja “prirodnog sveta”, kroz namerno stavljen akcenat na način predstavljanja upravo takvih prirodnih artefakata. Umetnik problematizuje pitanje naturalizovanja fenomena međuljudskih odnosa i problema koji je sa sobom donela pandemija. Takođe, instalaciju treba posmatrati kroz odnos mentalnog i fizičkog prostora, odnosno kako fizička supstancija (ljudski mozak) može poimati imaginativni prostor, te kako se u mozgu prema tome konstruiše fenomen boje i smisla.
Intervju
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Zajednički jezik mladih predstavlja mišić koji je ružičaste boje i mekan je na dodir.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
S obzirom na moju hiperproduktivnost, mod nastajanja zavisi od više faktora, I rasteže se od samog misaonog toka do često kolaborativnih projekata koji ukljucuje celu jednu mrežu ljudi I institucija.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Kako preživeti Sutra.
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
Više od autonomije manje od nezavisnosti.
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Verovanje da će umetnost spasiti svet.
Šta za tebe znači biti inovativan?
Biti inovativan znači koristiti jezik emancipacije da bi se opravdale strategije neoliberalnog kapitalizma. Biti inovativan znači merdžovati Džudit Batler i Margaret Tačer.
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Moja umetnička praksa me je odvela u Beč. I od kul studenta filozofija na budzetu roditelja postao sam gasarbajter. To su ljudi koji donose kugu, a nisu dovoljno kul da bi ih se uključilo u neko akademsko istraživanje, jer rasizam u Americi je prioritet.
Voleo bih da me budućnost odnese negde na obalu.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
Izgleda Nana Lela.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Drugarski.
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Apsolutno! Bas to sam tematizovao u radu Hyperplastik kroz pitanja neuroplastičnosti. Kako se proživljeno iskustvo "urezuje" u naš mozak.