Back to top

Viktorija Šmid je vizuelna umetnica i rediteljka iz Beča, koja radi na spoju izložbenog prostora i bioskopa. Različiti mediji koje koristi, poput 16mm filma, videa i fotografije su koautori njenog rada – uživa u tome što njihove specifične karakteristike formiraju njene komade. Njen rad je prikazan u zemlji i inostranstvu na izložbama i filmskim festivalima. Predavala je i predavala na univerzitetima i samostalno kurirala filmske programe i izložbe i članica je Kooperative Golden Pikel od 2018. godine.

Radi na spoju bioskopskog i izložbenog prostora. Različiti mediji koje koristi, poput 16mm filma, videa i fotografije su koautori njenog rada, uživa u tome što njihove specifične karakteristike formiraju njene komade.

A Proposal to project in 4:3, 16mm, 2’30’’

Schmid gradi svoja projekciona platna varirajući u dimenzijama od onih koja su stalno u upotrebi (4:3, format koji najčešće koristi, budući da je 16mm film njen primarni medij) do potpuno fiktivnih dimenzija kao što je Viktoriascope 4:1, i ukoliko je moguće i izlaže ih tako. Tokom boravka na Djerassi rezidenciji u Kaliforniji, konsturisala je platno uz pomoć drveta i materijala i instalirala ga u parku skulptura rezidencijalnog programa. To platno je još uvek tamo i prilično je neočekivan predmet u pejzažu brdovitog predela Djerassi rezidencije. U radu “A proposal to project in 4:3”, Schmid beleži ovu site-specific instalaciju tokom celog dana čime platno postaje ekran, projekciona podloga za suptilnu igru senki i svetla, okružnog drveća i žbunja. Bioskop bez filma (Claudia Slanar).

Ručno pravljeno platno u sred zelenog pejzaža. Okolna drveća i žbunovi izgledaju kao da plešu na platnu. Prirodni bioskop- bez tamnih prostora, veštačke iluzije ili uopšte samog filma. Platonov čovek iz pećine je napustio tamicu-i još uvek je ekstatičan. (Michelle Koch – Diagonale film festival)

Ovo može da predstavlja bukvalnu projekciju sa projektorom ili električnim generatorom, ili može da omogući da senke koje se menjaju tokom dana postanu vidljive na beloj površini. “Ono što mene najviše interesuje kod filma je uživanje, radost gledanja, što promoviše vrednosti da stvari treba pažljivo gledati i promatrati i što mi omogućava da neko vreme posvetim samo ovom uživanju”.

#viktoriasshadows Cyanotypes

Za Viktoriu Schmid, prolazni fenomen senki dolazi do izražaja u dve nerazdvojne, binarne kategorije: digitalna serija fotografija sa odgovarajućim hashtagom na društvenim mrežama (#viktoriasshadovs) i u obliku analognih dela u kojima se senke hvataju finim printom koristeći Cyanotype. Svaki kadar je referenca na studio umetnice, stan ili odredište za putovanja i tamošnje biljke i predmete koji pružaju svoje oblike bez očuvanja direktnog pogleda na ove intimne pejzaže. (Pre)apstraktni su obrisi senki čije bi se blage, suncem izložene konture gotovo mogle protumačiti kao poetska analogija za unutrašnji život prikazanog. Senke su ovde i protagonisti i koautori i citirajući Ernsta Gombriha, pojačavaju osećaj živosti u uvek nevidljivom modelu.