Back to top

Vanja Novaković

Umetnica promišlja kako mediji oblikuju kulturu, identitet, telo i čoveka kao potrošača  kombinovanjem analognih i digitalnih medija u svojoj umetničkoj praksi.

Vanja Novaković je rođena 1992. u Novom Sadu. Završila osnovne (2018.) i master studije (2020.) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na Katedri za nove likovne medije. U svojim radovima istražuje kreiranje savremenog identiteta pod uticajem tehnološkog razvoja i konzumerzima. Kombinovanjem digitalnih i analognih medija, umetnica usmerava svoja promišljanja ka načinima medijskog i novomedijskog oblikovanja identiteta, tela i čoveka kao potrošača.

Organizovala sedam samostalnih izložbi i učestvovala na mnogim grupnim izložbama i projektima u Srbiji i u Evropi (Austrija, Francuska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Nemačka). Održala dve panel diskusije (sa Luka Janeš i Tanja Todorović); Telo kao ekspresija krize, postmoderne  subjektivnosti (Peti internacionalni simpozijum “Aprorije psihe”, Hrvatsko bioetičko društvo, 2021), Estetika i mediji: Svet varijacije i siumlacije ili posrednik u novim formama obrazovanja? (Druga međunarodna konferencija na temu “Čemu još obraovanje”, Instiutu za filozofiju i društvenu teoriju, 2020). Izlagala 2019. godine na internacionalnom Bijenalu digitalne umetnosti The Wrong. Organizovala koautorsku radionicu (sa Jelena Gajinović, Tijana Jevrić, Luka Stojanović) “ID Places” u Sprskom kulturnom centru u Parizu. Dobitnica „Dragan Rakić“ nagrade za najbolji rad iz predmeta Digitalna slika i oblasti novih likovnih medija tokom studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2018. godine. Član Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Zajednički jezik posmatram kao međusobno razmevanje koje ne podrazumeva isključivo govor.  To razumevanje može biti i više od toga.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Najveći deo procesa zauzima obimno istraživanje odabranog fenomena, čitanje i mapiranje  odrednica u kontekstu savremenog društva, pojedinca, identiteta itd. Nakon koncipiranja glavnih  segemenata istraživanja, razmišljam o medijima koji najbollje mogu da izraze moju ideju, a u  poslednje vreme to često bude kreativno kodiranje. Bavim se i pisanjem i zbog toga većinu  procesa rada prate i tekstovi u kojima promišljam o temi.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Biti umetnica koja se bavi novim medijima je samo po sebi veliki izazov, pogotovo na ovim  prostorima.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Ponekad se smatram umetnicom, ponekad arhivatorom ili društvenom doktorkom. Biti umetnica  je društvena odgovornost. Umetnost je neophodna za zdravo društvo.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Nemam potrebu za begom od stvarnosti. Da bih stvarala moram biti potpuno prisutna. 6. Šta za tebe znači biti inovativan? 

Inovativan je onaj ko posmatra neku stvar na neuobičajan način.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Planiram da upišem doktorske studije i više se posvetim teoriji i filozofiji medija. Ne znam gde  moja umetnička praksa može da me odvede, ali do sada su to uvek bila lepa iznenađenja. 

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Planiram da upišem doktorske studije i više se posvetim teoriji i filozofiji medija. Ne znam gde  moja umetnička praksa može da me odvede, ali do sada su to uvek bila lepa iznenađenja. 

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Na mene je najviše uticala ljubav prema društvenim naukama i estetici. 

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Živom.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Mnogo toga sam promenila u svom svakodnevnom životu zbog nekih zaključaka koji su proizišli  iz procesa. Zbog toga se stvorila velika želja da edukujem i moje okruženje o nekim stvarima, što  i radim.