Back to top

Tijana Radenković

Moje interesovanje u umetnosti je usmereno na ispitivanje identiteta, problematizacije, funkcije i percepcije ljudskog tela, lepote i ideala. Takođe istražujem vezu između reči / zapisa, bilo da se radi o lingvističkim strukturama ili zapisima na telu-objekatu. Koristeći se metodama sakupljanja, arhiviranja predmeta ili Bio (bakterija, kože, otpadaka iz ljudskog tela …) elemenata, bavim se pitanjem stabilnosti stvari / organizama u njihovom ličnom prostoru, ali i prostoru koji delimo sa drugima, posebno preispitujući granice na mikro i makro nivou.

Tijana Radenković (1991) je završila osnove studije Fakulteta likovnih umetnosti završila u klasi prof. dr Čedomira Vasića, master studije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu završila 2014. god. u klasi prof. dr Milete Prodanovića. 2021. god. završila doktorske umetničke studije pod mentorstvom doc dr Zorana Todorovića. Kao student doktorant bila je na Erasmus razmeni na Fakultetu za umetnost i dizajn, odsek Intermedia, Bratislava, Slovačka kod prof. Ilone Nemet. 

Učestvovala je na više grupnih i samostalnih izložbi u Srbiji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj. 2021. god. je učestovala na dve umetnicke rezidencije, K.A.I.R Arstist in Residence, Košice i SNG Shaubmarov Mlyn, Pezinok u Slovačkoj. Učesnica je festivala S.U.T.R.A. (2016) po pozivu kustosa Ivana Stanića, Muzej nauke i tehnike, Beograd. Učesnica je 37. Susreta Akvarelista (2016) Idoli i ideali, Umetnička kolonija Ečka, po pozivu kustoskinje Slavice Popov iz Savremene galerije Zrenjanin. Radovi u kolekciji:  Narodni Muzej Kraljevo, Surdulički kulturni centar, Savremena galerija Zrenjanin, Imago Mundi Luciano Beneton Kolekcija. Živi i radi kao pedagog u Srednjoj Dizajnerskoj školi u Bratislavi.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Komunikacija, poverenje, podrška, razumevanje, saradnja i poštovanje između razlika i sličnosti koje svako od nas ima.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Svi moji radovi su u većoj ili manjoj meri nastali sasvim spontano, ali uz detaljnu analizu fenomena, odnosno problematike koju iznosim pred publiku. Proces je za mene jako bitan, možda čak i bitniji od konacnog rezultata.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Nekada su ovi izazovi bili u mogućnosti pronalaženja adakvatnih materijala za izradu i prezentaciju rada. Međutim u posledenje vreme se više odnose na moj lični odnos sa temama koje istražujem i na koji način prezentacija /izvedba radova može da bude više ekološka.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Naravno, i to je posao kao i mnogi drugi. I ta mogućnost da budem umetnica, mi pruža neograničen broj pokušaja i promašaja u radu, posebno kada pokušavate da umetnost spojite i sa drugih naučnim granama. Dakle to je jedan lični podijum za igru, gde ne postoje tačni i netačni koraci.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Ne bežim od stvarnosti, pa čak i onda kada je jako neprijatna. Trudim se da se uvek suočim sa stvarima koje su ponekad okarakterisane i kao prepreke. Verujem da se upravo u ovakvim situacijama kriju te male životne inspiracije.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Stvarati izvan „kutije“ a pri kreiranju rizikovati.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Imam planove, ali se oni više odnose na organizaciju unutar privatnog i poslovnog života. Ne pokušavam da planiram gde će me odvesti umetnost, rad i vreme će to pokazati. Nekim stvarima treba dopustiti da se odvijaju svojim tokom.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Prvenstveno profesori i kolege sa Fakulteta, a potom ljudi sa kojima sa imala prilike da do sada sarađujem. Oduvek sam želela da se bavim umetnošću, a vremenom se moja praksa definisala u odnosu na moje lične afinitete, želje i mogućnosti.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Ono što je tipično sa našu scenu, je to da joj ne treba puno da bi pokazala svoje kvalitete. Čak i kada uzmemo u obzir velike finansijske probleme sa kojima se susreću generacije umetnika, a ipak su naučile da finalizuju svoje projekte i bez fondova, mogu samo da kažem da je mlada kulturno - umetnička scena fenomenalna i verujem da će nam i ubuduće pokazivati uspehe. 

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Ono što je meni jako bitno, a možda i najbitnije od samog finalnog rada jeste proces rada. On je može da bude veoma kompleksan, ponekad naporan, ponekad je i na granici odustajanja. Ali upravo u tom procesu vidim lepotu stvaranja i trudim se da upravo te kvalitete prenesem i na druga polja mog života.