Back to top

Tamara Milošević

Želim da ilustrujem zvukom i komponujem vizuelnim.

Tamara Milošević (rođena 29.07.1999. u GAK u Višegradskoj u Beogradu – imala zub i medicinske sestre su volele da je nose po hodnicima) je osoba koja u slobodno vreme studira digitalne umetnosti na fakultetu za medije i komunikacije (III godina), a u ono drugo traži nove opsesije kojima će okupirati svoj mozak. 

Voli blavorenje na suncu, prizivanje vanzemaljaca na krovovima, čokoladne sladolede, i kad se pojavi molska subdominanta u durskoj kadenci. Ne voli sebične ljude i kad se pomeri sat na zimsko računanje vremena.

U životu planira da se bavi prenošenjem emocija na druge ljude i njihovim odgovorima. Sve posmatra kroz muziku i sa svime pravi muzičke paralele kako bi razumela svet oko sebe. Kao mala htela da bude kompozitor, ali je onda shvatila da se na sceni oseća bolje nego u svojoj sobi pa je zaključila da će još malo da razmisli o svemu tome.
Ako je danas pitate da se odrekne jednog vida umetnosti da bi usavršila izražavanje kroz drugi praviće se da vas nije čula. Misli da je umetnost svuda oko nas ako tako odlučimo da gledamo na svet i voli da pamti i zabeležava male momente u vremenu. 

Rad „Mi pod koronom“ nastao je od ličnih videa zabeleženih u rasponu od januara 2020. do januara 2021. godine i predstavlja refleksiju na godinu koja je protekla, njenu neizvesnost i aritmičnost, i osećaj konstantnog „prekinutog pokreta“ kao njenog glavnog simbola. Pristupajući ovom globalnom problemu iz lične perspektive, posmatrajući život kroz objektiv svog telefona, i ova lična percepcija postaje veoma univerzalna – jer, nekada prividna odsečenost od sveta zapravo spaja ljude mnogo više nego što to možemo pomisliti, budeći u svima nama neke nove načine mišljenja, slušanja i gledanja na svet oko sebe.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Zajednički jezik mladih za mene predstavlja borba za bolju budućnost. Jer, danas je, koliko god mi bili kompletno umreženi i globalizovani, jako teško pronaći isti cilj, čak i unutar iste generacije, jer pregršt informacija dovodi do mnogih različitih percepcija sveta oko sebe. Ono što je jedino sigurno je da mladi imaju svest o tome da je moguće da sve u jednom trenutku i nastane i nestane, što nam ova situacija sa pandemijom samo dodatno potvrđuje, i samim tim spremni su na promenu. ta promena, to je zajednički jezik.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Procesi nastanka mojih radova baš dosta variraju. nekad se osećam kao da plivam u oblaku ideja i da one samo nadolaze, u bilo kom trenutku: u polu snu, pod tušem, na biciklu... Mislim da se taj oblak puni uticajima iz iskustava koje svakodnevno stičem i da se tu u stvari vrši selekcija onoga što želim dalje da kažem - to onda tako povremeno padne kao kiša, a ono što ne želim ispari. tako nekako, kruženje vode u prirodi!

Sam proces zavisi od toga kojom umetnošću u tom radu želim da se bavim. Kod snimanog dokumentarizma na primer često ne planiram, već krenem da radim po osećaju i puštam da vidim gde će intuicija da me odvede, pa onda negde na pola projekta upadnem u veliko istraživanje i sklapam stvari kao slagalicu. Tako je i sa muzikom. bitno mi je da imam jednu reč ili rečenicu kojom mogu da opišem svaki rad koji počnem, da mogu da se vratim ako negde zalutam.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Hahahaha, moj lični najveći izazov je rasplinutost na previše različitih medija. Na primer, da sam samo slikar, znala bih da svaku ideju koja mi dođe treba da kanališem i usmerim na sliku. ovako, prvo što treba da odlučim je da li ću da napravim video, napišem poeziju, uradim ilustraciju ili instalaciju u prostoru ili performans - i onda tek nemam pojma šta da radim. Najveća želja mi je da pronađem različite načine da spojim sva svoja interesovanja u neki zajednički vid izražavanja.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Dosta sam razmišljala o tome u poslednje vreme. za mene je umetnik neko ko se bavi komunikacijom sa svetom oko sebe na kreativan način. Generalno ne volim izvikanost reči "kreativnost" u poslednje vreme, ali istina je da nam je svima potrebna da preživimo u današnjem svetu. Umetnik je samo neko ko, koristeći svoju kreativnost, želi nešto da kaže što će u nekome izazvati neku emociju.

Gledajući stvari na taj način, mislim da je umetnost svuda oko nas, a na nama je samo da li umemo da je pronađemo ili ne. Neko ima veći dar za to traženje, neko manji, ali u načelu mislim da je glavna stvar naš izbor - da li ćemo tražiti ili ne.

Ja se trudim da tražim. Tako da mislim da jesam umetnik. umetni-ca.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Mislim da u svetu prenatrpanom informacijama svako ima potrebu da pobegne od stvarnosti bar ponekad. U mojoj ličnoj situaciji, način na koji bežim zavisi od čega želim da pobegnem. 🙂 Trenutni beg od stvarnosti mi je da sednem na bicikl i pustim japanski pop i vozim kroz šumu dok mirišu lipe. baš je super!

Šta za tebe znači biti inovativan?

Inovativnost je nalaženje novih konekcija između stvari koje već postoje. Jer sve već postoji, samo je stvar u tome kako ćeš da ga iskoristiš.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Pa imam, evo sutra ću na primer da pobegnem od realnosti malo na biciklu uz japanski pop, pa ću da vidim dokle ću da stignem. možda do bojčinske šume, a možda do japana?

Šalim se. 🙂 Nemam pojma, svakako bih volela da nastavim da stvaram. i volela bih da više istražim scenski nastup. Nedostaje mi scena.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Je l znate za onaj trend na tiktoku trenutno, gde ljudi navode male, naizgled nebitne stvari koje su im promenile život? E pa takav jedan skup situacija. Jedna uspavanka u vrtiću koju je svirala devojčica na violini, jedne cipele sa trešnjama, jedan video na jutjubu o devojci na parkingu ispred supermarketa, jedan profesor, jedan instagram profil, jedna poruka jedne klizačice, dva padnuta prijemna, jedno otvaranje vrata... i moji mama i tata.

I što sam nekoliko puta bila na pravom mestu u pravo vreme.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Mislim da je hrabra. I da ima kapacitet da promeni nešto u svetu oko sebe. samo ne znam šta ćemo sa kritičarima, tu mi deluje da smo malo tanki.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Hmmmmm... Ono što sam naučila stvarajući jeste da postoji mogućnost da izgubiš percepciju o vremenu. Mislim da kada shvatiš da nešto može da te ispuni do te mere, nikad više ne možeš da budeš ista osoba kao pre tog momenta. Osim toga, ne mislim da me menja kao ličnost, jer je moja stvaralačka performativnost deo moje ličnosti. I mogu da je volim isto koliko je i ne volim, ali ne mogu da je promenim. Kao što ona ne može da promeni mene. jer to u stvari i jesam samo jedna ja.