Back to top

Stefan Lukić

Stefan Lukić je vizuelni i performans umetnik koji kroz crtež, sliku, intervenciju u javnom prostoru i performans pokušava da zabeleži univerzalno stanje dok se nalazimo u tranzitu, migraciji, dok putujemo odnosno dok smo u ulozi putnika i očevica.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Jezik mladih sadrži svaki govor koji jasno izražava razlike.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Kada osetim da se energija akumulira u meni, pokušavam da je oblikujem u ideju. 

Kasnije se ideja uklapa u određene vremenske okvire, organizacijske procese, institucije...

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Najveći izazov je saživeti se sa određenim vidom dramatičnosti, teatralnosti možda, 

koju svaki rad donosi.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Umetnik/ca je neko ko svojim putanjama preseca granice i time redefiniše okvire razumevanja.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Stvarnost ne postoji. Trčanje je za mene kretanje ka sebi.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Inovacija je gotovo uvek strateško povlačenje.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Avantura počinje kada stvari ne idu po planu, paradoksalno, budućnost tek tada postaje vidljiva.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Praksa je izazov, teorija barata sa kontinuitetima. Konstantna poterba za izazovima odvela me je do mog sadašnjeg obličja.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

„Ko ne voli karanfile ne treba ni da živi“.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Smatram da je ličnost nepotvrđena glasina, koja se u obliku trača širi našom palankom. Ja verujem u ideje, trčim za ideje i kroz ideje filtriram neku istinu na osnovu koje moj život postaje svrsishodan.