Sofiia Sorokina
Volim da mirno stojim znajući da mogu apsolutno sve.
Sofiia Sorokina (1996, Samara, Ruska Federacija) je umetnica koja radi u raznim medijima, a čija dela nastaju sa idejom spajanja nekoliko naizgled nespojivih svetova u novi univerzum, stvoren kroz intenzivne procese koji se eksplicitno mogu videti kao lični ritual egzorcizma. Inspirisani su tradicijom dela iz devetnaestog veka, u kojoj je ideal Ispunjenog odsustva viđen kao vrhunac. Zbog reference na elemente lokalnog u globalizovanom svetu, njena dela su često viđena kao deo novog romantičarskog pokreta. Naglašavajući estetiku, ona uvodi gledaoca u svet tekuće ravnoteže i interval koji artikuliše tok dnevnih događaja. Ideja poništavanja (istorijski ili socijalno) ustaljenog identiteta, kao stvarna mogućnost ili kao maštanje, stalni je element prisutan u njenom radu. Pozivajući se na romantizam, crni humor i simbolizam, ona koristi vizuelni rečnik koji se bavi mnogim različitim društvenim i političkim pitanjima.
Shadow work
(diptych)
Ovaj rad govori o skrivenim, unutrašnjim aspektima čoveka koje je potrebno prevazići i dovesti svesti, kako bi nam se ukazala potpuno nova strana, za koju nismo ni slutili da postoji
Spiritizam
Ovo delo izražava verovanje umetnice da duhovi mrtvih postoje i imaju sposobnost i tendenciju da komuniciraju sa živima. Zagrobni život ili svet duhova ne doživljava se kao statično mesto, već kao ono u kome duhovi nastavljaju da se razvijaju.
Intervju
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Elektronska muzika i jeftino vino na otvaranju izložbe.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
Krv i znoj.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Mišljenje drugih, posebno umetnika. Trebalo mi je neko vreme i malo inteligencije da prestanem da brinem o tome jer to uopšte nije važno. Važno je koliko se zabavljate.
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
Ja sam kreator oblika i čula, jer smatram da se reč „umetnik“ danas mnogo zloupotrebljava i ne znači ono što je nekada, postala je pomalo obmanjiva.
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Moja praksa je način da alhemijski transformišem svoja osećanja u neki drugi materijal, da svoje suze pretvorim u novac. Kada igram ili slikam, svet pada u mrtav, kao i svi moji problemi.
Šta za tebe znači biti inovativan?
Mislim da kada se više fokusiram na inovacije, zaboravljamo na ono što je neophodno.
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Što dalje od mesta mog rođenja to bolje.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
Moj bivši partner.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Zloupotreba savremenih trendova.
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Trudim se da se stavim u neprijatne uslove, gde sam motivisan da se borim, krećem i rastem uporedo sa svojom umetnošću. Iskreno, umetnička scena nije krevet od ruža i sama umetnost je za bilo koga, ali ne za svakoga.