Mogu reći da je moj rad prožet odnosima i funkcijama u relaciji čovek – objekat – gomila – pakovanje. Njihov sadržaj odnosi se na različite vidove društvenog angažovanja, a sam prostor rada obuhvaćen je često dimenzijom kutije.
Sara Masnikosa u svom radu koristi prostorne objekte koji u sadržaju teme prikazuju različite vidove društvenog angažovanja. Ovi prostori, mapirani kroz dimenziju kutije, predstavljaju pozornicu određene čovekove funkcije. Rođena 31. jula 1995. godine u Subotici. Završila Gimnaziju u Paraćinu 2014. godine i iste upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo. Osnovne studije završava 2020. u klasi profesora Gorana Despotovskog, sa prosečnom ocenom 9,96. Trenutno student master akademskih studija slikarstva takođe na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Redovno izlaže od 2015. godine. Do sada je izlagala na sedam samostalnih izložbi i brojnim kolektivnim. Takođe je učesnica mnogobrojnih projekata, radionica i likovnih kolonija. Dobitnica je Dositejeve stipendije 2019/20, godišnje nagrade Departmana likovnih umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline SLIKANJE (2020.) i nаgrаde Fоndаciје Mali princ zа vrhunskе rеzultаtе u оblаsti umеtnоsti (2021.).
Deep inside my comfort zone
Rad se osvrće na jedan bitan i nezanemarljiv osećaj – preplavljenost stvarnošću. Ne radi se o izlasku iz zone komfora, već o momentu koji nas vraća u nju. Kao momenat kada tonemo u san, osećaj bezbrižnosti sa tonom lirskog karaktera. Svi ga imamo i svi ga želimo, u iscrpljenoj racionalnosti on je vrhunac našeg ostvarenja. Duboko u tom osećaju, duboko u sopstvenoj zoni komfora, nalaze se figure u svojim malim staklenim kutijicama. Stisnute su u ekstremno malom, ali njihovom bezbednom prostoru. Čitavu kompoziciju predstavlja veliki akvarijum napunjen vodom. U akvarijumu se nalaze staklene kutijice koje se blago njišu, koristeći energiju motora; u svakoj kutiji po jedna figura. Sve je transparentno, imamo uvid u njihovu kolektivnu usnulost. Sve ove individue mirno su prepuštene i za njih se ništa ne menja. Njihova kutija je sigurna zona, sa dovoljno zraka. One su mirni svedoci ovog stanja i jedini za koje se ono nikada neće promeniti. Pošto ono predstavlja odsustvo racionalnog, svaka individua će težiti izlasku iz ove situacije i načinu da se vrati do svog racionalnog.
Intervju
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Zajednički jezik se uspostavlja kroz sadržaje, razmišljanja i način komunikacije koju jedna grupa ili zajednica deli. Bez njega, naravno, možemo razmišljati samo o sukobu. Ako pogledamo celokupnu istoriju sveta, možemo zaključiti da zajednički jezik nije stvar koja se tako lako dostiže.
Zajednički jezik kao ideja koja može biti samo crna ili bela, provlači se kroz one segmente mog rada koji grade masovno, udruženo, rasipanje i komunikaciju.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
Izazvana nekim događajem ili osećajem počinjem da razmišljam o procesima koji će te doživljene ili uočene fenomene predstaviti. Svaki proces ima odgovarajuću formu kojom treba da bude izražen, tako da ona funkcionalno odgovara ideji koju želi da izrazi.
Zatim sledi istraživanje materijala, komponenti rada, u zavisnosti opet od same forme. Realizacija svakog rada odgovara početnoj ideji, ali je ona i nadograđena mojim iskustvima u procesu njene materijalizacije.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Mnogi materijali i komponente koje koristim nisu klasični materijali koji se koriste u umetničkim disciplinama, tako da kroz svaki novi rad dolazim do problema na koji način je moguće predstaviti neki process, a da čitav rad bude funkcionalan.
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
Svako ko posveti svo svoje vreme i želi i misli da je umetnost njegov posao, može se nazvati umetnikom ili umetnicom. Možda se nikada neću naći među koricama neke poznate monografije, ali ne mogu reći da nisam umetnica. Čak iako se nekad više ne budem bavila neposrednim radom, umetnost je trajno oblikovala moj način mišljenja i odlučivanja.
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Najveći problem ovde predstavlja zasićenost sadržajima, osećaji nelagodnosti i buke koju svakodnevnica stvara. Jedini recept koji mogu dati je držati se precizne organizovanosti u radu i onda praviti ekstremne odmore.
Šta za tebe znači biti inovativan?
U sadašnjosti inovacija predstavlja kreiranje razlike u odnosu na postojeće. Svaki mali iskorak iz ustaljenog okreće nas ka promeni koja ne mora nužno da odgovara i terminu inovacija. Ali su nama ti iskoraci danas od ekstremne važnosti.
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Volela bih da izlažem u Evropi i Americi ili na nekim lepim egzotičnim mestima. Za mene je neprihvatljivo razmišljanje da čitav svoj život provedem u istom mestu. Naravno, sve ovo zavisi od okolnosti i kvaliteta mog budućeg rada.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
Moje obrazovanje, životno iskustvo, ambicioznost i poverenje u sopstveni rad.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Svakog dana me iznova i iznova iznenađuje kvalitet naših mladih umetnika, a više od svega borbenost i ambicija. Takođe je dobro što postoji raznovrsnost sadržaja. Naši umetnici su pravi borci s obzirom na uslove u kojima stvaraju, ali sve to prevazilaze opštom atmosferom koju izgrađuju njihovi međusobni odnosi.
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Samom odlukom da umetnost izaberem kao poziv pristala sam na potpunu transformaciju svog pogleda na svet, ali to je pozitivna stvar koja je osvestila moja razmišljanja i moj odnos prema stvarnosti.
Proces mog rada me upućuje ka različitim oblastima koje izlaze iz okvira samo umetnosti. Na taj način se širi moja stručnost u radu koja je obogaćena različitim disciplinama.