Back to top

Sara+Luka

KISS KISS BANG BANG! WE ARE STILL ALIVE!

Luka Jovanov
Rođen 26.5.1995. u Novom Sadu gde završava Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“. Već tada aktivno učestvovao nekoliko amaterskih pozorišnih trupa. Upisao Fakultet dramskih umetnosti na katedri za Pozorišnu i radio režiju u klasi profesorke Ivane Vujić i asistentkinje Snežane Trišić. Uz fakultetske zadatke iz pozorišne i radio režije, učestvovao u projektima All for rights-Rights for all! SKC Fabrike (2014) i Except! organizacije Kulturanova iz Novog Sada (2015).

Sara Milojević
Rođena 07.06.1995. u Beogradu. Završila Školu za Dizajn 2014. na smeru likovni tehničar. Osnovne akademske studije na odseku slikarstvo završila u klasi Radomira Knežević na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2018. Master akademske studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu završila 2019. u klasi Radomira Kneževića. Trenutno pohađa doktorske umetničke studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Član ULUS-a od 2020. godine. U statusu samostalnog umetnika od 2020. Član OO ULUS-a Mladih.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Luka Jovanov: Naravno, to se pitanje može posmatrati iz raznih uglova. Ako ćemo doslovno, od jezika malo po malo neće ostati ništa, samo kukice i kvačice. A ako ćemo o izrazu, što se mene tiče, ne postoji zajednički jezik mladih. Imam utisak da je u nekim drugim davnim vremenima možda i postojao, podrazumevajući  pod „jezikom mladih“ nekakvu zajedničku subverzivnu umetničku tendenciju (mladih jelte). Kao da se sve više pažnje i energije ulaže u proizvod, i njegovu spoljnu prijemčivost, a ne u ono šta znači dolazak do ikakvog poslednjeg stadijuma kreacije. A možda sam ja samo melanholični romantik i sve ovo nema veze sa mozgom.

 

Sara Milojević: Zajednički jezik mladih obuhvata skup istih ideja  koje su razvojno uslovljene i  manifestuju se u kakofoniji glasova  sa tendencijom za optimistično i bučno sutra. Zajednički jezik mladih vidim kao beleške o mogućem

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Luka Jovanov: Proces nastanka jednog mog rada uglavnom karakteriše beskonačnost digresija kao neizbežnih elemenata u dolasku do bilo kakvih zaključaka. Saradnici tu pomažu. Kad uspem da privedem kontroli svoj fokus, postaću daleko efikasniji u životu.

 

Sara Milojević : Procesu pridajem  najviše pažnje i smatram da je put odnosno proces bitniji od samog produkta koji se ispostavlja. Trudim se da proces u uvek bude drugačiji i da se što više menja , početak je ono što se ne menja  a početak je uslovljen uzbudjenjem belog platna.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Luka Jovanov: To je petlja bez kraja i konca. Nakon svake diskusije, uvek se ponovo stigne na početak i do shvatanja da taj krug izazova ne prestaje. Istina je najveći problem, uz identitet, zato što ne postoje u definitivnom obliku i to minsko polje ne može da se zaobiđe. Mislim da je možda ipak najzahtevnije uhvatiti se u koštac i pomiriti se sa svakom narednom modifikacijom sopstva, nakon svakog procesa, ukoliko se oni obavljaju temeljno i posvećeno. Ili, još gore, sa strahovitim saznanjem da se možda ništa nije promenilo. Ali rekao bih da u toj neizvesnosti i jeste čar.

 

Sara Milojević: Osnovni izazov je kako  iskoristiti odnosno aktualizovati potencijal stvari. Trenutni izazov mi je kako prodavati oblake.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Luka Jovanov: Mislim da svaki sledeći trenutak u životu donosi neke nove zaključke u odnosu na to šta to znači, pogotovo za nekoga ko se time izvesno bavi svakodnevno. Tako da za mene, to pre svega znači modifikacija na različitim nivoima, širenje. U poslednje vreme sve mi je jasnije da to ne može biti konstantna stvar. Za D.F. Volasa je jedna stvar, za Markuzea je potpuno druga. I to je u redu. Svakako je vitalnost misli ključna, i rekao bih, jedna specifična vrsta balansa između proaktivnosti i reaktivnosti.

 

Sara Milojević: Ako posmatramo umetnika kao organsku strukturu koja artikulise odnosno sastavlja, saobražava i spaja onda mogu odgovoriti potvrdno na pitanje da li si umetnica. Artikulacija- u etimološkom pogledu ima isti koren “ar” kao i reč “art”, sastaviti, spojiti, saobraziti, dovesti ideje u smisaoni odnos tako da one funkcionišu zajedno. Artikulacija u isti mah podrazumeva čin spajanja i čin preusmeravanja. Artikulacija nekog stabla predočava u isti mah prošlost i budućnost njegovog rasta, grananjaa, ukorenjivanja, prilagođavanja, i njegovu potragu za svetlošću i vodom. Na toj pozadini prošlosti , se iscrtavaju novi događaji koji pripadaju  istog poretku granjanja. Sve što je živo raspolaže sposobnošću da usmerava ili bude usmeravano.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Luka Jovanov: Zatrčim se sa drugarima i ne stajem dok se jako ne umorim, maltene na izdisaju. E a kad se to desi, onda se nakon početne utrnutosti fino najedem i malo porazmislim. I onda se nadam posle toga. Uglavnom, moje eskapističke epizode tako izgledaju.

 

Sara Milojević: Imam potrebu da budem u stalnom letu u stalnoj promeni, to mozemo nazvati i potrebom za begom ili begom ali bih to više nazvala šetnjom od jedne do druge stvarnosti.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Luka Jovanov: Inovativnost je izgovor za reinterpretaciju. I nemam nikakav problem sa time.

 

Sara Milojević: Prepakovati do savršenstva i onda ga ponavljaniti u ne promenjenom obliku.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Luka Jovanov: Pošto i dalje nisam siguran kako izgleda moja umetnička praksa jer se trudim da dobije što različitije oblike, onda ne znam ni gde može da me odvede. Planove za budućnost pravim da bih odagnao od sebe izjedajuće napade besmisla za svaki naredni trenutak koji doživim. Uspeva samo ponekad nažalost.

 

Sara Milojević: Plan je sledeći raditi i zahtevati smisao, račistiti put i podeliti bitna saznanja. Učiniti stvari izvesnim.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Luka Jovanov: Insomnija. Galopirajući nemir. Samoobmane. Višak sentimentalnosti. 

 

Sara Milojević: Nestabilna opsesija potencijalnim idejama belog platna. Potreba da se sakupi što više iskustva i biti deo neprekidnog procesa.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Luka Jovanov: Kao Roršahova mrlja. Od trenutnog stanja organizma zavisi kako se percepira. 

 

Sara Milojević: Šareni trzaji i prežvakane bitnosti.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Luka Jovanov: Mislim da je to menjanje razlog zašto se time bavim, da nije toga, odavno bih pomislio da nešto nije u redu sa mnom jer ništa drugo nema takav efekat na mene, ništa drugo ne pričinjava takvu akumulaciju živopisnih doživljaja iznutra. Očigledno postoji neka vrsta zavisnosti od promene u mom opisu ličnosti. S čime takođe nemam apsolutno nikakav problem. Bar ne još uvek.

 

Sara Milojević: Sve napore koje čovek čini odnose se na ličnost. Iskustvo procesa se ispostavlja kao cilj. Menjanje ciljeva i stalna potraga za novim eksperimentom je najbitnija stvar koja stvaralački proces nudi i koja direktno utiče na pomeranje granica kako ličnih tako i koletivnih . Ono sa čime izlazim iz procesa, kao gost,jeste  iskustvo doživljaja jedne sede dlake.