Back to top

Sara Apostolović

Sara Apostolović rođena je 01. jula 1995. godine u Beogradu, gde trenutno živi i radi. Fokus njenog istraživanja je nacionalni karakter srpskog društva, njegova pozicija u svetu i pozicija pojedinaca u njemu. Koristi se različitim medijima poput fotografije, videa, performansa, crteža, arhive, audio zapisa, u cilju dekonstrukcije, a potom konstrukcije i oživljavanja tradicije, istorije, mitologije njene zemlje.
Završila je osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, smer fotografija, a potom master studije istog smera na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Trenutno je prva godina Doktorskih akademskih studija likovnih umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i u svom istraživanju se bavi oživljavanjem žena heroina zaboravljenih i zarobljenih u srpskoj istoriji i mitologiji.

Moja trenutna interesovanja predstavljaju svojevrstan nastavak teme koju sam izučavala tokom osnovnih i master studija. Proteklih pet godina bavila sam se idejom idealnog srpskog muža sa različitih aspekata – religije, tradicije, istorije, roda i sudara nacionalizma i globalizma. Rezultati istraživanja prerasli su u dokumentarno- fotografski rad, predstavljen u master projektu pod nazivom Igrale se delije. Kao poslednji deo rada, segment koji čini samo jedna fotografija, pokrenuta je tema srpske žene, pod nazivom Kakva divna žena – težište mojih budućih umetničkih ostvarenja.
U nastavku rada nastavila sam istraživanje idealne srpske žene kao centralnog umetničkog događaja kroz različite segmente. Koristeći svoj virtualni identitet na društvenim mrežama, #perfectserbianwoman, pokrenula sam diskusiju na datu temu kao jedan vid eksperimentalnog istraživanja savremenih percepcija problema. Potencijalne definicije ovog ideala bile bi propraćene motivima iz naše narodne tradicije. Jedan od takvih je priča iz srpske istorije koja se odigrala u selu Skela kraj Obranovca. Nakon što je Prvi srpski ustanak bio ugušen, pedeset devojaka skočilo je u reku Savu kako bi sačuvale svoju čast od turske osvete. Na ovom mestu, od 1813. godine nije postavljen spomenik u čast mladim heroinama. Čednost je nešto što je bitna stavka u režimu idealne žene.
Subjekat prvenstveno pronalazim u autoportretu i odgovarajućem senzibilitetu za ovu temu. Odstupanje od fotografije kao primarnog medija i širenje projekta na ostale intermedijalne discipline je ono što mi je važno u budućem radu. Razvijanje kroz ostale medije odgovara znatiželji moje ličnosti.
Doktorski umetnički rad sa posebnim akcentom na konstruisanje idealne srpske žene, vidim kao dalji nastavak istraživanja na temu srpskog društva. U ličnom spektru, ova tema se sudara u poljima javnog i privatnog. Smatram da je istraživanje ove teme značajno jer se bavi nepovlašćenom pozicijom žene – marginalizovanog dela našeg društva, kao i za moje lično orijentisanje u istom.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Njihova energija.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Ideju dobijam kroz svakodnevne situacije i ljude- u autobusu, marketu, slavi, razgovoru sa roditeljima ili prijateljima… Nakon toga sledi proces selektovanja informacija, razmišljanja, istraživanja, a nakon toga i razmišljanje o izvedbi i realizaciji. Ti procesi od ideje do realizacije kod mene jako dugo traju, ali se sama realizacija verovatno zbog toga veoma brzo i lako odvija. Selekciju tema mi olakšava i činjenica da sam pronašla temu koja me interesuje i kojom se bavim.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Suočavanje sa činjenicama i realnošću.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Mislim da su umetnici svi koji žive, jer stvaraju i sami režiraju svoj život.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Konstantno imam potrebu za begom i najviše volim da maštarim- upalim muziku i maštarim, čitam knjigu i maštarim, ležim u prirodi i maštarim. Volim izlete, putovanja, promenu okruženja.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Nisam sigurna da biti inovativan više postoji. Ali su svakako to bili ljudi kao što je Nikola Tesla, ili Andy Warhol ili David Lynch.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Mislim da je tema mog interesovanja i istraživanja vezana usko za prostor našeg nacionalnog polja, odnosno države jer se vezuje za prostor, za granicu. Volela bih da mogu da prenesem svoje viđenje i rad van Srbije.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Najviše je uticalo moje okruženje i moje preživljavanje u istom. Mislim da se bavim temama koje živim i kojih sam deo i da se ja njih tičem kao i one mene.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Mladu srpsku kulturno-umetničku scenu bih opisala kroz reč BORBA, kao i sve u Srbiji.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Proces me približava temi kojom se bavim svakim momentom sve više i više. Nekada je strašan a nekada prelep taj osećaj shvatanja. Rekla bih da me ne menja kao ličnost već me osvešćuje i ohrabruje.