Umetnik je stvorio skulpturu koja diše, odnosno izdiše, a mi ne možemo ništa da učinimo sem da uživamo u njoj dok traje. Dok joj tonus opada i sjaj nestaje, a od nje ostaje samo predstava o tome šta je nekada bila, dok je sve njeno i dalje tu samo je ono što je ispunjava, vremenom napustilo.

Osnovna ideja ovog rada jeste da se na adekvatan način kroz skulpturu prikaže jedan vek trajanja. Uglavnom je skulptura nešto što se povezuje sa trajnošću, čak i kada je napravljena od manje trajnih materijala. Stoga je teško sagledati promene koje se na njoj vremenom dešavaju. Životni ciklus ove skulpture traje svega nekoliko nedelja. Na početku balon je zategnut i sjajan, ali vremenom se opušta i gubi sjaj, dok se zbog statičkog naelektrisanja, na njemu nakuplja prašina. Kada se balon izduva mora mu se udahnuti novi život. Ovaj proces se  ponavlja svaki put kao navijanje sata, u ovom slučaju to je vazdušni sat. Spoljni skelet koji, kao protivteža vazdušnom pritisku, učestvuje u oblikovanju skulpture, ne podleže promenama i služi kao referent. Pritisak koji ističe menja oblik i sjaj balona, i na taj način ilustruje prolaznost kojoj ništa ne odoleva.