Pavle Radović
Skulptura je moje primarno polje izražavanja. Nastojim da prikažem i da sledim zakonitosti prirode koja nas okružuje, prateći funkcionalnost elemenata koji se pojavljuju u njoj. Bitno mi je da estetika bude u skladu sa logikom, smatram da lepota proizilazi iz funkcionalnosti.
Rođen je 24. septembra 1997. u Beogradu. Godine 2012. upisuje srednju tehničku školu “Drvo art” u Beogradu, smer drvorezbar, 2016. godine upisuje Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek primnjeno vajarstvo, gde je 2020. godine završio četvrtu godinu osnovnih akademskih studija. Master studije na Fakultetu primenjenih, umetnosti odsek primenjeno vajarstvo upisao je 2020. godine.
Intervju
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Kada su deca mala, ona se igraju zajedno čak i kada ne govore istim jezikom, za njih to ne predstavlja problem.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
Uvek tragam za novim materijalima, pokušavam da otkrijem njihove osobine, i nađem način da ih najadekvatnije iskoristim. Kada upoznam materijal i sagledam njegove mogućnosti, tada nastaje ideja.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Čest izazov za mene je ovladavanje tehnološkim procesima kojima se služim kako bih došao do rezultata. Kako bih od materijala dobio tačno ono što želim, moram da prođem kroz cikluse grešaka i ponovnih pokušaja.
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
Kako kaže Jozef Bojs "Svaki čovek je umetnik"
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Ne osećam potrebu za begom od stvarnosti. Kažu da je stvarnost surova, isto to kažu i za prirodu, a priroda je pored toga jako lepa.
Šta za tebe znači biti inovativan?
Biti inovativan znači biti svoj.
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Ne planiram više budućnost, sve što mi se desilo nije bilo kako je isplanirano, već mnogo bolje od toga.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
Okruženje, porodica i prijatelji. Potencijal ne može da se razvije bez podrške.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Kada bi mladi bili svesniji svoje snage, svet bi bio bolje mesto.
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Smatram da me rad menja na bolje, jer kroz doživljavanje sopstvenog rada, dobijam i sliku o drugima, proširujem svoja shvatanja.