Back to top

Pavle Ćurčić

Pavle Ćurčić rođen 6.3.1998. godine u Beogradu. 2013. Upisuje Školu za dizajn, smer tehničar dizajna grafike. Tokom školovanja učestvuje na nekoliko grupnih izložbi. 2017. dobija nagradu za najbolji maturski rad na odseku. Iste godine upisije Fakultet likovnih umetnosti na smeru slikarsrvo. Dobitnik nekoliko konkursa 2018. dobija drugu nagradu za plakat na temu cirkularna ekonomija. 2019. Osvaja prvo mesto za plakat na temu očuvanje prirode i gubitak biodiverziteta.

Dosadašnja kreativna praksa bila je veoma intezivna i kao učenik želeo sam steknem što više različitog iskustva kako bih mogao kasnije da se usmerim. Naime ona se odvijala u fazama i često bivala preplitana. Tako sam u srednjoj školi bio usmeren na fotografiju, dizajn i slikanje murala. Od svake od ove tri oblasti sam dosta naučio i ostvario neke od rezutata kao što su prvo mesto na školskom takmičenju iz fotografije kao i nekoliko grupnih izložbi, najbolji maturski rad na svom odseku kasnije dobitnik druge nagrade za plakat na temu cirkularna ekonomija 2018, zatim dobitnik prve nagrade za plakat na temu gubitak biodiverziteta 2019, sa svojim drugarima iz srednje škole imao sam priliku da oslikam dvorište Slovačke ambasade kao i da učestvujem na brojnim festivalima i manifestacijama od kojih bi izdvojio festival ,,Devet“ u kojem smo zajedno sa pripadnicima romske nacionalne manjine oslikali bilbord i deo njihovog naselja kao i to da smo imali kreativnu radionicu. Kako se javila potreba za novim medijima i kako smo imali dosta video materijla počeo sam da se bavim montiranjem videa a kasnije tu veštinu sam počeo da implementujem u svoj samostalan rad. Već do tada imao sam iskustvo da učestvujem u izložbi ,,Inverse“ u Galeriji savremene umetnosti Pančevo gde sam krenuo da se interesujem za performans i konceptualni rad. Pored navedenog grupnog rada individualna dosadašnja praksa bazira se na konceptualnoj umetnosti u vidu performansa, video radova, kao i skulptura i instalacija.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Za mene zajednički jezik jeste tekstualni jezik virtualnih emocija prenešenih u takozvane emoji-e koji su postali svakodnevna upotreba mladih.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Prvo uočavam određreni problem na koji kasnije pokušavam da dam komentar ili kritiku, pre toga razgovaram sa kolegama koje meni znače, potom radim istraživački rad na temu koju obrađujem.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Izazovi su svkakave vrtste od tehničkih preko ličnih granica i tako u nedogled, međutim kada završimo rad rado se prisećamo svakog izazova i shvatamo koliko uz ,,pravi" pristup možemo da pređemo preko svakog pojedinačnog izazova.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Za mene reč umetnost ima veliku jačinu izgrađenu tokom istorije i ljudi koji se bave umetnošću treba iskoristi svaki benefit  koja ona pruža. Ja sebe ne gledam kao umetnika.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Mislim da nemam potrebu za beogm. Veću potrebu imam za rešavanje ,,problema".

Šta za tebe znači biti inovativan?

Znači smisliti nešto originalno.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Može da odvede u bilo kom pravcu međutim ja na kraju odlučujem gde ću otići.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Ljudi oko mene i okruženje.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Super. Mlada scena sa ovim bijenalom je počela da se razvija i jako mi se sviđa što su uspeli da izađu iz konvecijonalnih pristupa umetnosti.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Ja stvaram umetnost sa nadom da ću nekoga ili nešto promeniti tako da ja na ovo pitanje gledam obrnuto i ako sam siguran da postoji obostran uticaj u umetničkom procesu.