Back to top

Nemanja Bošković

„Opservacijom sebe, drugih ljudi i samog okruženja u kojem se nalazite, možete dobiti mnogo odgovora i jasnu trajektoriju vašeg putovanja.
Upravo je to metod koji koristim u svom radu, preispitujući dublje slojeve prisutnog, sa ciljem održavanja prirodnosti telesnog i mentalnog. „

Rođen u Beogradu, 1992. godine.

Bez formalne edukacije u poljima savremenog plesa i klasičnog baleta, bavi se istraživanjem ovih plesnih smerova u okviru različitih radionica, seminara, „class“-ova i drugih vidova dostupnog znanja kako u Srbiji tako i u inostranstvu.
Od marta 2018.-e godine počinje sa samostalnim radom na polju savremene igre, oformivši grupu sa kojom istražuje savremene plesne tehnike, akrobatiku, pokret i brigu o telu.
Pored edukacije, aktivan je i kao izvođač u različitim projektima i na različitim festivalima, pretežno nezavisne umetničke scene Srbije. Radeći uglavnom kao saradnik i ko-autor/izvođač, Nemanja prezentuje svoj prvi samostalni rad pod nazivom „RAY“ početkom 2021. godine, u kojem se reflektuje njegov rad i pripremni proces prošlogodišnjeg projekta „#45“.

Nemanja je takođe dobitnik ovogodišnje stipendije programa „danceWeb“ u konkurenciji od 1400 prijavljenih iz 58 država. Program se odvija u okviru „ImPulsTanz“ festivala koji se održava u Beču i sastoji se kako od teorijskih i praktičnih radionica, tako i od mnogobrojnih izvođačkih nastupa.

Intervju

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Teško je odrediti da li uopšte postoji zajednički jezik mladih. Komunikacija je limitirana zbog brojnih razloga, a uporedo se često dešava da su svi kanali odjednom otvoreni i da je unisonu frekvenciju nemoguće postići.
Zajednički jezik, ne samo za mlade, bi za mene predstavljao trenutak tišine kada bismo stvarno uzeli u obzir sve te otvorene kanale i pokušali da razumemo šta oni nama žele da poruče. Tim primerom bi svaki kanal dobio odgovor u skladu sa frekvencijom koju šalje i konačno bismo mogli da uživamo u zajedničkoj tišini rezonovanja i razumevanja.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Kao zaljubljenik u posmatranje okruženja i u večitoj analizi sopstva, težim ka tome da moj rad koristi elemente i detalje iz realnih živonih situacija. Ono što koristim u praksi je menjanje parametara analiziranih momenata i puštam da se slojevi preklapaju prirodnim putem. Bilo da je reč o telu, prostoru, svetlu, emociji ili stanju, uvek pokušavam da održim tehnički kvalitet bez gubitka naturalnog i organskog.
Čistina rada prilikom nastanka i izvođenja, bez previše šumova je takođe nešto čemu težim, zarad bolje komunikacije sa publikom.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Smatram da je prenošenje ideje u sopstveno ili tuđe telo, kao i njeno realizovanje, jedan od najzatehvnijih zadataka prilikom kreacije. S obzirom da uglavnom radim sam, izazov može biti i kada pustiti, a kada kontrolisati kreaciju. Izazov je pronaći inspiraciju, izazov je uobličiti energiju, izazov je stvoriti nevidljivo. Dosledan biti, je takođe izazov.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Interesantno pitanje, a odgovor je da sebe ne smatram za umetnika, već za radnika. Mislim da je reč umetnik, odnosno umetnica, dosta izgubila na značenju. Moji prijatelji uvek u prolazu dobace “ti si umetnik, možeš da ustaneš kad god…”. Jednostavna opaska, ali meni govori dovoljno.
Umetnik u isto vreme mora da bude prepušten i disciplinovan, spreman da deli, da stvara po svaku cenu, a opet da zna kada je vreme za odmor kao i da sve vreme diše i komunicira sa samim sobom i okruženjem.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Beg od stvarnosti je iluzija koju ljudi dosta dugo sprovode pod okriljem različitog spektra izgovora. Ne poštujem, niti praktikujem beg, jer se realnost akumulira i udari još jače u trenutku oslabljenog bića, ukoliko je telo/um već dosta dugo u stanju bežanja.
Susret sa realnošću nije nimalo jednostavan, ali je kvalitetniji i isplativiji na duže staze ukoliko želite iskreno da uživate u svom postojanju. Biti spreman i prisutan za trenutno je nešto čemu uvek težim, kao i raznovrsnost i prilagođavanje u skladu sa datim situacijama.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Inovativnost je sve teže i teže postići kako planeta i ljudski rod odmiču. Ono što možemo da uradimo da bismo pristupili inovativnosti u moderna vremena je upravo pokušaj prezentovanja nas samih, kakvi zapravo jesmo, i ostavljanje unikatnog otiska na naš rad i delovanje. Mislim da je to putovanje koje postaje sve teže i teže, jer se broj distrakcija povećava, a mi ne znamo koju prvo zgrabiti...iako nijedna nije ispravna.
Zaključak: Rad na sopstvu je nešto što je trenutno najinovativnija stvar koju čovek može da pruži sebi.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Podsvest ima dosta planova, ja se tu ne pitam ništa. Moje je da radim, skupljam informacije i budem sposoban da u datoj situaciji odlučim šta je najbolje za mene, bez urušavanja tuđeg. Do sada me je takav princip vodio na mnoge lepe destinacije, a s obzirom da je to nešto čime se i dalje služim, svi rezultati govore da samo treba da nastavim tom putanjom. Mi već znamo šta želimo ili ne, sve ostalo je samo rad i proces dolaska do cilja.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Na mene je definitivno uticao komfor koji se propagira kao ispravan način života, gde se posao radi da bi se živelo ili preživelo. Naučio sam dosta toga provodeći vreme u takvom okruženju, ali smo morali da se rastanemo kad tad.
Naći sopstvenu suštinu i uživati u stvaranju na način koji vi smatrate da je ispravan je nešto što bi svako od nas trebao svesno da “konzumira”. Sa akcentom na svesno.
Sećam se da je moj prvi svesni životni izabir bio upravo ples i tim izborom se i dalje vodim. On je samo nastavio da se grana i da me uspešno odvaja od različitih sredina koje nisu odisala iskrenošću i postojanim kvalitetom.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Krenuo bih od negativnih stvari, sa ciljem pozitivnog zaključka. U većini slučajeva mladu srpsku scenu dožiljavam kao mesto koje će dosta morati da radi na samodisciplini i odgovornosti. Mladi umetnici će onda uvideti važnost njihovog životnog izbora bavljenja umetnosću. Dosta često se susrećem sa slučajevima gde se umetnost koristi kao paravan za otaljavanje i nemarnost u radu. I to ne samo kod mlađih generacija, već i kod starijih. Smatram da održavanje takvog načina rada ne vodi dublje od površnih slojeva. Sa druge strane susrećem se sve više i više sa pojedincima koji su “gladni” edukacije, deljenja, pomaganja drugima i prezentuju sebe kroz kvalitetan rad iza kojeg stoje čvrsto i samouvereno.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Svako polje u koje trenutno ulažem ima uticaj na moj lični i privatni razvoj. Rezultat svog ličnog napretka imam mogućnost da vidim prilikom rada sa drugim ljudima i prilikom održavanja postojećih odnosa kao i ostvarivanja novih. Otvorenost, pristupačnost i sveopšte razumevanje velikog broja životnih situacija mi upravo dozvoljava da se osećam prijatno u progresivnom svetlu i da moj napredak samim tim delim sa drugima u bilo kom obliku.
Umetnost mi je dozvolila da osetim slobodu postojanja kao i teret neispravnosti.