Back to top

Milica Vesić

Cveće kao realan nadahnujući momenat, okruženost bojama, dugo traganim idealizovanim svetom pretvara se u komunikaciju sa samom stvarnošću. Ko vidi cvet kako raste, naučiće kako da čeka.

Milica Vesić (Valjevo, 1995)  Nakon završene srednje tehničke škole upisuje prvu godinu osnovnih studija Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu na smeru slikarstvo. Osnovne studije završila je 2019. u klasi profesora Branka Rakovića, diplomirala je i stekla zvanje diplomiranog akademskog slikara na smeru slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Fakultetske 2019/20 godine upisuje master studije na dva fakulteta: – u oblasti društveno humanističkog polja: master studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu na Unesko katedri – smer kulturne politike i menadžmenta; – u oblasti umetnosti: master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, smer slikarstvo. Master studije završava u klasi profesorke Vesne Knežević. Fakultetske 2020/21 upisuje prvu godinu doktorskih studija na smeru slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U međuvremenu završava master studije na Unesko katedri za kulturnu politiku i menadžment i stiče zvanje master menadžer – kultura i mediji, kao i menadžer interkulturalnih projekata.

Intervju

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Pokret.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Polazište su mi cvetovi sa baroknih mrtvih priroda, njih observiram, a kasnije transponujem i svodim na jednostavan oblik. Elemente kombinujem tako da elementi sačinjavaju skladan ritam na horizontalnom platnu. Proces rada uporedjujem sa slobodnom interpretacijom tradicionalnog veza.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Ostati dosledan.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Jesam. Smatram da je umetnik ekvivalent posmatraču i pesniku.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Cvetni idealni svet koji stvaram. Optimističan, često pun boja. Teško je se suočiti se sa stvarnošću, medjutim ona je neophodnost življenja. Ali stvari dobijaju onakav oblik kakav im mi dajemo, dakle i realnost ima oblik kakvu joj mi zadajemo. 

Šta za tebe znači biti inovativan?

Adaptibilan, sklon promeni.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Imam, medjutim pokušavam da balansiram trenutni momenat i onaj budući, s obzirom da sam naučila da su svi planovi skloni menjanju. Dakle funkcionišem po principu dogadjaja u momentu. 

Bilo bi lepo u neki  muzej savremene umetnosti, može i van Evrope.

hehe. Naravno, očekujem da me rad uvek vodi u novo istraživanje. I novo cvetanje.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Definitivno priroda, porodica,prijatelji, filmovi, muzika, preispitivanje, ljudi i situacije, jutra, sunce,upis srednje škole koja je dijametralno suprotna od umetničke.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Dosetljiva.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Menja me u potpunosti. Stvaralački proces je katarzični proces kao i delovanje samog umetničkog dela na posmatrača, slušaoca, itd.