Back to top

Milica Mijajlović

„I am a nightingale trapped in a foreign land, and you are my cage“

Milica Mijajlović (1993, Beograd) je vizuelna umetnica čiji rad odlikuje višemedijski izraz, kroz koji istražuje i predstavlja različita stanja i emocije, najčešće izazvane određenim impulsima iz prošlosti. U svom radu, posredstvom videa, slike i teksta fokusira se na atmosferičnost i simboliku događaja koji su je definisali, ali takođe preispituje značenja kao i načine manifestacije odredjenih pojava u društvu. Magistrirala je na odseku slikarstvo na Akademiji za Umetnost, Arhitekturu i Dizajn u Pragu. Samostalno je izlagala u Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj, a trenutno živi i stvara u Beogradu i Beču.

MIKRO KOSMOSI VS MAKRO KOSMOSI

Prostorna instalacija / lokacija opservatorija 

Serija video radova u obliku vizuelne poezije koja se primarno bavi ličnim identitetom, a reflektuje i referiše i na druge pojmove pomenute u konceptu konkursa. Karakter video radova biće poetičan ali i satiričan; sirov i ogoljen izraz u kome se prepliću refleksije na lične i kolektivne krize kao posledice zajedničke prošlosti ali i zajedničke sadašnjosti sa svim što ona trenutno nosi.  U zavisnosti od mogućnosti prostor ili deo prostora opservatorije iskoristila bih da napravim prostornu instlaciju sa svetlima i zvukom koja bi predstavljala scenografiju za ono što se dešava na skrinovima, tj u video radovima. Na ovaj način ali i kroz sam narativ rada, pokušala bih da postavim pitanje značenja najmanjih i najintimnijih kriza u nama koje se paralelno dešavaju sa makro krizama. Koje od ovih kriza imaju veću težinu, koliko makro kosmos pa i sama planeta i njen plač mogu da izgledaju majušni u odnosu na jedan unutrašnji jauk i da li uopšte postoji merna jedinica kojom ovo sve i slično može da se izmeri.

Možda samo svi i sve plačemo zajedno.

Intervju

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Mogućnost da se na način nesvojstven ranijim, iskaže lepeza osećanja poznata jednoj generaciji.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Obično počinje kroz analiziranje određenih intenzivnih događaja, sabiranjem utisaka i emocija, prevođenjem istih u jezik svesnog, onda u reči, i na kraju iz reči u neki fizički ili digitalni format.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

S obzirom na to da inspiraciju najčešće pronalazim u nesvesnom, retko mogu da isplaniram sve i predvidim u kom smeru će da ono što stvaram da ode, pa je nekada teško pisati projekte, praviti skice i sl. Mislim da svet umetničkih insitucija zahteva proračunatost u radu, a ja radim potpuno suprotno, pa u ovom svetu ne mogu u potpunosti da se izrazim. 

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Ne znači puno ali mislim da jesam(imam diplomu). 

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte imaš potrebu za begom? 

Beg od stvarnosti je kroz dugi niz godina postao moja nova stvarnost, tako da više nemam potrebu za begom 🙂

Šta za tebe znači biti inovativan?

Izneti iz sebe nešto što je produkt jedinstvenog sklopa individue i njenih unitrašnjih procesa. Može da bude i samo rečenica a može i raketa.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

U poslednje vreme imam poteškoće sa planiranjem kao i ostatak sveta, nadam se da će me ovog leta odvesti na Siciliju a za kasnije ćemo da vidimo.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Razgovori sa jednim od mentora na studijama u Pragu (Michalom Novotnym) koji je znao da nas otvori kao hirurg, a da nas u isto vreme ne povredi - što nažalost malo ko od profesora na umetničkim fakultetima ume.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Deluje mi kao da ima jake težnje da se približi zapadno evropskom načinu izražavanja ali da je u tom procesu na neki način štura i prazna. Mislim da ono što ceo Balkan pa i Srbija nosi sa sobom u pogledu istorije ovog područja u poslednjih 50 godina ne bi trebalo izražavati ničijim drugim jezikom, jer se na taj način gubi autentičnost iskustva nama svojstvena. Volela bih da možemo da formiramo neki novi savremeni umetnički jezik koji je posledica nas samih, a ne trendova. Smatram da ne bi trebalo da se stidimo onoga što jesmo i da imamo potpuno pravo da nam polazište u radu bude emocija kakva god bila; sirova, suviše intenzivna ili kompleksna.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Nisam sigurna da li me, i kako, menja; ali kroz stvaralački proces definitivno postajem svesnija sebe, pa samim tim i dobijam mogućnosti da nešto promenim.