Milena Petrović
„Izvlаčim iz аpsurdа tri zаključkа: svoj revolt, svoju slobodu i svoju strаst.“ – Kami
Milena Petrović, rođena 1998. u Aranđelovcu. Završila Drugu tehničku školu u Kragujevcu, trenutno je student četvrte godine na odseku za grafički dizajn na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.
Koža i plastika
Koža i plastika je serija radova koja za cilj ima da prikaže vreme koje prolazi u samoći lockdown-a, izolovanosti i apsurdnim ili samoranjivim činovima, koji se u takvom vremenu događaju. Svet fantastičnog koji preti i realnog koje postaje fantastično, izraženi su kroz razliku između igračaka koje imaju ljudski lik, i umetnicinog ljudskog lika, koji postaje ravan na kojoj je moguće pokazati potrebu da se stvarnost učini fantastičnim, kako bi trpela veću promenu. Intervencije na licu – linije nalik kopčama, pokušaj su da se „iznošena“ koža zašije i vrati u svoj čisti oblik. Primetno je da igračke ne trpe ništa manje od umetnice. I njihova kosa je podložna skraćivanju, a njihova „koža“ ukrašavanju ili čišćenju. Dokumentovanje usamljenosti i stvaranje privida jedinstva živog i neživog – kože i plastike je upisano u vremenu koje prolazi sporo dok kratki recitali stvaraju napetost između vizuelnog i auditivnog, dakle dovode čulne opažaje u neku vrstu zbunjenosti. Mogućnost za autorefleksiju postaje sveprisutna u vremenu izolacije, ali to nije autorefleksija koja dovodi do spasenja, već ona koja povećava napetost anksioznosti i ukupnu mučninu egzistencije, a beg čini nemogućim.
Intervju
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Smatram da su bunt, želja za promenom i težnja ka oslobođenju od nametnutih represivnih struktura u svim sferama života zajednički jezik mladih.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
Mislim da nastanak rada ne može biti predstavljen šematskim nizom postupaka i tehnika, ali ono što je u svakom mom procesu isto je želja za novinom i iskorakom iz ustaljenih normi.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Kao i postupci, i izazovi variraju. U načelu, moglo bi se govoriti o poteškoćama da se postigne više od slučajne višeznačnosti. Takođe, veliki je izazov ne shvatati sebe i svoj rad suviše ozbiljno, već zadržati dečiju znatiželju i sačuvati malu dozu humora kao tajni sastojak svakog rada.
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
Za takvo pitanje nužno je odrediti se prema pojmu umetnika, a takva određenja su uvek nezahvalna jer pretpostavljaju stvaranje ograničavajućih paradigmi. Ukoliko kažem da je status umetnika nešto što se dostiže svakim novim radom, dakle da je to nešto čemu se stalno teži, mogla bih za sebe da tvrdim da sam umetnica, ali bih time tvrdila da umetnik postoji kao nekakva dovršenost. Za mene takvo određenje stvara problem i smatram da nedefinišući se izbegavam paradigmatičnost određenja i statičnost stvaranja.
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Moja praksa je moj beg od, ali i ka stvarnosti. U trenucima kada bežim pronalazim nove ideje koje mi pomažu da datost posmatram kao neobičnost i da se tako vratim sebi i realnosti.
Šta za tebe znači biti inovativan?
Biti inovativan za mene znači otkriti novo u svakodnevnom i oneobičiti ga do te mere da nam se čini da ga srećemo prvi put.
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Moj plan za budućnost je da me moja umetnička praksa vodi tamo gde mogu da je usavršavam, menjam i nadograđujem. Mesto na koje stignem takvim hodom biće pravo mesto za mene.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
ljubav, želja, revolt...) mada su i oni imali značajnog udela. Pre će biti reč o složenom toku događaja koji su me uverili da je vizuelni izraz najpotpuniji način na koji uspevam da izrazim stanja i zbivanja koja se tiču mene i da budu prepoznata kao opštija od jedne individualnosti.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Čini mi se da je mlada scena zbunjena u pokušaju da se prilagodi umetničkim konvencijama koje zastarevaju i da za njih pronađe izraz koji bi predstavljao novi doživljaj neke od tema nad kojima smo uvek zapitani, a ne modifikovana reprodukcija starih dostignuća.
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Kada bih se u bilo kom vidu bavljenja nečim osećala pasivno obustavila bih bavljenje time. Naravno da me stvaralački proces menja: on mi omogućava da sa različitih tačaka gledišta sagledavam postojanje i da se iznova pitam o njemu, te da uviđam nove mogućnost izraza kao i novu građu koja ranije za mene nije imala bitnog značaja.