Back to top

Marija Nikolić

„Black is not sad. Bright colors are what depresses me. They’re so… empty. Black is poetic. How do you imagine a poet? In a bright yellow jacket? Probably not.“ – Ann Demeulemeester

Vizuelna umetnica mlađe generacije čiji se trenutni likovni izraz duboko zasniva na estetskoj misli apstraktnog minimalizma i postminimalizma, gde najčešće istražuje mogućnosti uokvirene geometrijske forme. Rođena 1989. u Velikoj Plani. Nakon završene srednje umetničke škole “Tehnoart Beograd“ upisuje FLU u Beogradu, gde je 2015. godine završila master studije slikarstva. Nakon studija učestvovala u brojnim grupnim izložbama, likovnim kolonijama i za sada ostvarila pet samostalnih izložbi. Njena dela se nalaze u mnogim privatnim i nekolicini javnih kolekcija. Članica ULUS-a od 2020. godine gde aktivno učestvuje u organizaciji Bijenala mladih. Živi i stvara u Beogradu.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Skup raznih vidova izražavanja koje su mladi iskusili interpretirano na svojstven način komunikacije istih tih generacija mladih. Mislim da bi u ovom slučaju akcenat bio na mimovima.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Pored istraživanja, u principu sve skiciram u glavi, a one “genijalne” (ili ne toliko genijalne) ideje zapisujem da kasnije ne bih ispustila misao. Kad se malo slegnu, lišavam se onih koje me više ne vuku istom energijom kao kada su iznikle. Trudim se da sve promislim, pa tek onda da počnem sa stvaralačkim procesom, ali dešava se i da impulsivno krenem u realizaciju, što zna da ima svoju cenu. Gotovo uvek sve radove realizujem u serijama, a jako retko započinjem nov ciklus ako prethodni nisam završila.  A kada krenem sa radom, jako mi je važno da nema nekih većih pauza, ne nužno u realizaciji, već da mu budem posvećena, da razmišljam o njemu.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Finansije su mi nekako uvek bile problematične, pa verujem da mi je izazov sama adekvatna produkcija rada.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Jesam. Reč umetnik je u kolektivnoj svesti počela da nosi određenu negativnu konotaciju pa kao rezultat imamo umetnike i "umetnike". Verujem u važnost uloge umetnika u društvu i njegovom potencijalnom doprinosu. A što se same reči tiče, ona mi predstavlja  profesiju pojedinca koji svojim radom doprinosi i deluje na polju kulture, a može zatim da se razvija u različitim pravcima i na drugim poljima.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Imam potrebu da se isključim/resetujem kad god da imam više nekakvih problema koji se prepliću. San je idealno rešenje, ali ne mogu uvek da tek tako samo da legnem i odspavam, pa uspevam da “ne mislim ni o čemu” tj. o problemima, dok igram video igre. Tako uspem na kratko da odložim probleme da bih kasnije mirne glave mogla da se posvetim njihovom rešavanju.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Na svojstven način doći do nekod dobrog, odgovarajućeg  rešenja koji je pronikao iz dosadašnjih saznanja. Ne mora čak biti nova, originalna ideja u pitanju, možda je ključna upravo neka stara a na dobar način, za pravu stvar upotrebljena.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Apsolutno mi je sve nepredvidivo postalo i bojim se da bilo šta planiram i garantujem. Imam plan za dogovorene izložbe, vidim neku putanju kojom bih da idem dalje, a u principu najviše planiram nove serije radova.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Spoj unutrašnjeg nagona ka ispoljavanjem kreativnosti, lepote i slobode vizuelnog izražavanja i životnog iskustva.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Ima je! I vredna je pažnje… baš! Unosi neku novu dimenziju koju treba i uvideti da kao takva nastaje… Međutim, nije lako uočljiva. Ali opisala bih je i kao jaako nezahvalnu za razvoj i rad, jer joj nedostaje platforma. Iziskuje mnogo odricanja i nestabilnosti, nema garancije da će njena važnost biti prepoznata i da će se bilo šta isplatiti.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Rekla bih da je to možda neki začarani krug, ili pre da ide u oba smera; nekako se kroz rad i obrazujem jer uglavnom u međuvremenu istražujem neke određene teme  i dolazim do novih saznanja, a onda sa tim novim saznanjima se razvija i sam rad. Mada, to ne utiče nužno na moju ličnost.