Skup raznih vidova izražavanja koje su mladi iskusili interpretirano na svojstven način komunikacije istih tih generacija mladih. Mislim da bi u ovom slučaju akcenat bio na mimovima.

Pored istraživanja, u principu sve skiciram u glavi, a one “genijalne” (ili ne toliko genijalne) ideje zapisujem da kasnije ne bih ispustila misao. Kad se malo slegnu, lišavam se onih koje me više ne vuku istom energijom kao kada su iznikle. Trudim se da sve promislim, pa tek onda da počnem sa stvaralačkim procesom, ali dešava se i da impulsivno krenem u realizaciju, što zna da ima svoju cenu. Gotovo uvek sve radove realizujem u serijama, a jako retko započinjem nov ciklus ako prethodni nisam završila.  A kada krenem sa radom, jako mi je važno da nema nekih većih pauza, ne nužno u realizaciji, već da mu budem posvećena, da razmišljam o njemu.

Finansije su mi nekako uvek bile problematične, pa verujem da mi je izazov sama adekvatna produkcija rada.

Jesam. Reč umetnik je u kolektivnoj svesti počela da nosi određenu negativnu konotaciju pa kao rezultat imamo umetnike i "umetnike". Verujem u važnost uloge umetnika u društvu i njegovom potencijalnom doprinosu. A što se same reči tiče, ona mi predstavlja  profesiju pojedinca koji svojim radom doprinosi i deluje na polju kulture, a može zatim da se razvija u različitim pravcima i na drugim poljima.

Imam potrebu da se isključim/resetujem kad god da imam više nekakvih problema koji se prepliću. San je idealno rešenje, ali ne mogu uvek da tek tako samo da legnem i odspavam, pa uspevam da “ne mislim ni o čemu” tj. o problemima, dok igram video igre. Tako uspem na kratko da odložim probleme da bih kasnije mirne glave mogla da se posvetim njihovom rešavanju.

Na svojstven način doći do nekod dobrog, odgovarajućeg  rešenja koji je pronikao iz dosadašnjih saznanja. Ne mora čak biti nova, originalna ideja u pitanju, možda je ključna upravo neka stara a na dobar način, za pravu stvar upotrebljena.

Apsolutno mi je sve nepredvidivo postalo i bojim se da bilo šta planiram i garantujem. Imam plan za dogovorene izložbe, vidim neku putanju kojom bih da idem dalje, a u principu najviše planiram nove serije radova.

Spoj unutrašnjeg nagona ka ispoljavanjem kreativnosti, lepote i slobode vizuelnog izražavanja i životnog iskustva.

Ima je! I vredna je pažnje… baš! Unosi neku novu dimenziju koju treba i uvideti da kao takva nastaje… Međutim, nije lako uočljiva. Ali opisala bih je i kao jaako nezahvalnu za razvoj i rad, jer joj nedostaje platforma. Iziskuje mnogo odricanja i nestabilnosti, nema garancije da će njena važnost biti prepoznata i da će se bilo šta isplatiti.

Rekla bih da je to možda neki začarani krug, ili pre da ide u oba smera; nekako se kroz rad i obrazujem jer uglavnom u međuvremenu istražujem neke određene teme  i dolazim do novih saznanja, a onda sa tim novim saznanjima se razvija i sam rad. Mada, to ne utiče nužno na moju ličnost.