Back to top

Ljubomir Popović

Ljubomir Popović (1987, SE/RS) is an artist based in Stockholm, Sweden. Popovic recently graduated with a BFA in Fine arts at Gerrit Rietveld Academie in Amsterdam and the University of Applied arts in Vienna, and has previously shown works at Stedelijk Museum, Amsterdam, Festung Hohensalzburg, Salzburg and Kulturhuset Stadsteatern, Stockholm.

Popović se bavi raskrsnicama i međuprostorima. Da prati plastiku i metale sa živim bojama koje funkcionišu kao zaštitni sigurnosni elementi. Vađenje papira iz reklama, sečenje plastike da bi se stvorile hrpe i kolaže, koji oponašaju i prate oblike repetitivnih struktura konzumerizma ka njegovom kolapsu.

The Inbetweenship

Posmatrajući kontinuirani i dinamični rast gradova, Popović se kreće kroz promenljive urbane periferije. Održavanje pokretljivosti kao performativnog procesa omogućava zumiranje, svedočenje i izlaganje kasnijih faza gentrifikacije i njenih struktura moći. To je socijalno nepravedan proces odbacivanja lokalnog stanovništva u područjima segregacije. Popovć se obraća raskrsnicama i međuprostorima. Staza za plastiku i metale živih boja koje funkcionišu kao zaštitni sigurnosni elementi. Izbacivanje papira iz oglasa, rezanje plastike za stvaranje gomila i kolaža, koji oponašaju i prate oblike ponavljajućih struktura konzumerizma ka njegovom kolapsu. Materijalnost prostorne instalacije „The Inbetveenship“ potiče od plastičnih sigurnosnih valjaka, glavne funkcije zaštite cevi i kablova koji se postavljaju ispod površine, u slojevima tla. Prikupljajući građu kao arheološke predmete, Popović ih izbacuje iz njihovog konteksta kao čin građanske neposlušnosti protiv procesa gentrifikacije. Kreativno uništavanje i njegova propast vrednuju kritički pristup kapitalističkom okviru gentrifikacije.

Intervju

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Mislim da je zajednički jezik za mlađu generaciju umetnika da postavljamo dinamiku establišmentu, sa širim fokusom na intersekcionalnost, jednakost i kritičku misao.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Orijentišem i prepoznajem faze urbanog razvoja, infrastrukture i procesa gentrifikacije. Zumiram i pratim materijalnosti koje funkcionišu kao sigurnosni elementi koje obično ne vidimo i ne posmatramo na površini. Sakupljam ih i vidim kao arheološke objekte koji su premešteni kritičkim pristupom da svedoče i razotkriju kasnije faze gentrifikacije i strukture moći konzumerizma.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Mislim da je sve u strpljenju i da se usudite na čin kada ste spremni, u pravom trenutku.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Da, mislim da sam od detinjstva imao kreativan proces i video ga kao utočište. Bio je to određeni period mog života kada sam odlučio i znao da je to put kojim želim da idem. Mnogo je napora raditi sa svojim strastima, ali na duge staze, učite iz svog procesa i uvek pronalazite nove. mnogo uživam u tome.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Puno hodanja, najbolje u prirodi pored vode. To takođe može biti nešto malo dvosmisleno, kao što je disanje dok radite monotone pokrete, možda pranje sudova dok slušate vodu koja teče iz česme. I ples uz muziku, to me sigurno čini smirenim.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Istraživanje i pronalaženje sopstvenog procesa, puta i toka.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Sigurno vidim svoj proces unutar mobilnosti, sa svojim radom želim da vidim, doživim i proputujem svet. Razmotrio sam razne mogućnosti za istraživanje i studije, polako stabilno, možda ću jednog dana biti u Nigeriji, Južnoj Koreji ili Meksiku?

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Moji roditelji, grafiti i borba protiv kapitalizma.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Iz mog iskustva koji sam mnogo živeo i putovao u inostranstvu, ali svake godine posećujem Srbiju, vidim cvetajuću, zanimljivu i važnu umetničku scenu u Beogradu. Ponekad poželim da vidim smeliju, eksplozivniju i radikalniju umetnost. Ima mnogo slatkih i lukavih ljudi koji bi sigurno mogli da urade više planiranih i velikih projekata. To bi bilo kul!

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Mislim da me moj proces uči mnogo o između i spojevima urbanih periferija i njegovoj arhitekturi. Grad uvek raste, ponekad drastičan, uvek dinamičan. Nadam se da ću pronaći ravnotežu unutar tog procesa, da podignem nove ideje i pronađem inovativne načine za postavljanje boljih struktura za naš budući život.