Back to top

Kristina Palanjuk

„I paint flowers so they will not die“ Frida Kahlo

Kristina Palanjuk je vizuelna umetnica, rođena 1994. godine u Rumi. Završila je osnovne i master studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pod mentorstvom profesora Gorana Despotovskog. U radu se najčešće okreće samo-preispitivanju: osećanjima, sećanjima, snovima, detinjstvu, bajkama… koje daje uvid u nova, čudesna iskustva u svakodnevnom životu. Osim na polju crteža i slike, izražava se i u medijima fotografije i instalacije. 

Do sada izlagala na pet samostalnih (izdvojeno: Galerija kuće Vojnovića Inđija, galerija SULUV Novi Sad, Galerija CZK Sopot) i brojnim kolektivnim izložbama (izdvojeno: 14. međunarodno bijenale minijature Gornji Milanovac, 1. Međunarodno bijenale radova na papiru Muzej Kozare Prijedor, Paleta mladih Vrbas) u zemlji i inostranstvu. Učesnik u više projekata i likovnih kolonija (izdvojeno: likovna kolonija KRUG Budimpešta, likovno-ekološka kolonija Bardača Srbac)

 Od 2018. član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Osim na polju crteža i slike, izražava se i u medijima fotografije i instalacije. Trenutno zaposlena kao nastavnik likovnog u osnovnoj školi. Živi i stvara u Novom Sadu.

 

Želim da vizualizujem nevidljivo, ono što registrujemo samo na nivou osećanja i intuicije. Nešto prisutno, ali što nam konstantno izmiče i ne postoji u fizičkom svetu. Setu, tugu i radost do kojih dolazi u susretu sa nematerijalnošću sećanja.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Zahvaljujući umreženosti uspostavljaja se univerzalni zajednički jezik mladih. Lakše prepoznajemo ljude slične sebi i brišu se jezičke i geografske barijere. Imamo univerzalan jezik skraćenica i izraza koje svi razumeju, bez obzira na podneblje. Ovo je vrlo značajno, pogotovo u godini za nama (nadam se), da znamo da nismo sami, da lakše lociramo svoje mesto u svetu. Da smo svesni da svuda ima nas koje muče slični problemi, imamo slične ideale i pronalazimo različite načine da se za njih borimo. Sve je lakše kada nisi usamljen. Univerzalni jezik mladih se uspostavlja kroz sadržaje koje delimo, umetnost koju stvaramo, akcije u kojim učestvujemo, estetiku i imidž koji prezentujemo svetu…

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Nemam neke posebne rituale. Jednostavno zateknem sebe u kreativnom procesu. Čak ne moraju ni da se stvore neki uslovi, niti planiram da sad sednem i radim. Spontano mi dođe potreba da nešto uradim i ja to moram da izbacim. I to se obično dešava u nekom odsutnom, polu-svesnom stanju.Ipak, tome prethodi nesvesno talženje različitih emocija, doživljaja, utisaka, ideja i unutrašnjih kolebanja sa kojima se susrećem na svakodnevnom nivou.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Upravo ta stalna kolebanja. Naporno je biti u stalnom kontaktu sa svojim unutrašnjim sadržajima, a moji radovi nastaju upravo iz te introspekcije. Ipak, kroz njih se nekako oslobađam sveg pritiska potisnutih emocija i sećanja i izražavam se na najiskreniji i najneposredniji način. Izazov je otkriti tu nežnu, suptilnu stranu svoje ličnosti, svetu koji je bučan i prepun napadnih senzacija. Neprestano se lomim oko toga da li uopšte želim da je otkrivam ili pak sakrijem. To je neka osetljivost koju nerado iskazujem. Ipak, bude mi drago kada otkrijem da i drugi prepoznaju u sebi istu tu finu, nežnu nit u kontaktu sa mojim radovima.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Smatram umetnicima osobe koje se strasno i posvećeno bave kreativnim stvarima i idejama. Koji vide i osećaju snažnije od drugih. Koji se ulažu bez ikakvih očekivanja, bez namere da se bilo kome dopadnu i dobiju priznanje, već iz iskrene potrebe i poriva za stvaranjem - smatrali mi to ludošću ili ne. Po toj definiciji se ubrajam u umetnike.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Filmovi, serije, knjige, boravak u prirodi, putovanja… su mi beg od stvarnosti. Kroz bavljenje umetnošću se suočavam sa realnošću ili bežim u realnosti koje mi se više sviđaju od aktuelne.

Šta za tebe znači biti inovativan?

 Biti inovativan znači biti slobodan i  hrabar, da radiš nešto što drugi nisu radili, ili na način na koji to drugi možda ne rade. Da ne ideš utabanim putevima, već da gaziš svoje. Da osluškuješ sebe, odbaciš sva “pravila” i ograničenja. Um mora biti oslobođen svih stega.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Prilično sam dezorganizovana i obično ne planiram. Ako i imam planove ne držim ih se tako striktno. Naravno, postoje i neki zacrtani planovi kojih se ne odričem i ne pravim kompromise. Jedan od njih je da, bez obzira na sve, nastavim da se bavim umetnošću, gde god me to vodilo (ili ne vodilo), da joj se uvek vraćam. Plan mi je da budem srećna i ispunjena, a bavljenje kreativnim stvarima me takvom čini.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Mislim da su kod mene presudni bili neki unutrašnji faktori, da se bavim čime se bavim, mada ni spoljašnje ne bih zanemarila. Verujem da se odgovori na većinu pitanja vezana za naše trenutne živote mogu pronaći u detnjstvu, a moje je bilo idilično. Oduvek sam imala na raspolaganju kuću punu bojica (jer mi je mama učitaljica), veliko dvorište, životinje i baštu u kojima sam provodila najveći deo vremena maštajući i izmišljajući nove igre i svetove. Sećanja na ta vremena i odnose sa voljenim ljudima, čak i onima kojih odavno nema – snažno su uticali na formiranje ličnosti kakva jesam.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Opisala bih je kao miks različitih uticaja.Kao ambivalentan odnos prema prošlosti: sa jedne strane pokušaj svakog raskidanja s njom, a sa druge čežnjivo i nostalgično pokušavanje reinkarnacije iste, kroz savremenije oblike. Među hibridima koji nastaju iz različitih uticaja može se naći dosta kvalitetnih ostvarenja. Samo je bitno ne odbacivati ništa, odnosno biti otvoren prema svemu (novo mi starom).

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Smatram da me ne menja već me iznova i iznova podseća ko ja zaista jesam. Vraća me svojoj suštini. Zahvaljujući tome ostajem imuna na negativne stvari kojima smo neminovno izloženi i ne dozvoljavam da loši uticaji sa strane utiču na moj odnos prema drugima.