Back to top

Katarina Vasiljević

‘‘Umetnost mora biti stvaranje novog. Slikarstvo i umetnost dva su zasebna pojma. Oni koji ne znaju šta je umetnost drže da je svako slikarstvo isto što i umetnost (mnogo je slikara, a vrlo malo umetnika.) U tome se slikari i njihovi ,,kritičari’’ upravo po pravilu varaju. Nije svaki slikar umetnik! Ima ih koji su dobri slikari, a nisu umetnici jer umetnik znači biti stvaralac novog.’’

Ljubomir Micić, Zenit, br. 8, oktobar 1921.

Rođena je 02. januara 2000. godine, u Kragujevcu, gde je pohađala Prvu kragujevačku gimnaziju. U tom periodu bila je član nevladine učeničke organizatije “Sopče“, kao koordinator likovno-kompjuterskog tima. Učestvovala je na brojnim umetničkim konkursima, konferencijama, hakatonima. Polaznica je fotografskog kursa organizacije Femiks, u okviru kojeg je izlagala u galeriji Podrum, Kulturnog centra Beograda. Izlagala je i na nekoliko grupnih izložbi, u okviru fakulteta i van, kao što su godišnje izložbe “FILUM“-a, godišnje izložbe “UMMUS“-a, Studentsko bijenale grafike i brojne druge. Četiri godine zaredom bila je autor plakata i vizuelnog identiteta za Pozorišne susrete učenika gimnazija Srbije u Kragujevcu. Trenutno je na osnovnim studijama, na trećoj godini Filološko-umetničkog fakulteta, smera grafički dizajn, na odseku Vizuelne komunikacije. Pored grafičkog dizajna, za koji se i školuje, interesuju je fotografija, skulptura, grafika i pozorište. Kreativna i motivisana osoba, uvek spremna za nove izazove, iskustva i prijateljstva koja usput spoznaje. Inspiraciju crpi iz svakodnevnog života, položaja ljudi i društveno-političkih odnosa i trudi se da što više istražuje i radi na sebi i svom radu.

Intervju

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Zajednički jezik mladih ogleda se u spoznaji da smo svi podjednako izgubljeni i namučeni, ali se trudimo da iz sebe i sveta oko nas izvučemo ono najbolje i izborimo se za naš glas. Da dokažemo da smo sposobni, jaki, da vredimo i da imamo šta da kažemo; da naša dela ostanu kao inspiracija i uteha predstojećim generacijama.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Uglavnom se vežem za neku, meni u tom trenutku, dragu i zanimljivu temu i krenem da istražujem sve vezano za to. U tom procesu dođe do izdvajanja delova u kojima se pronalazim i koji su najviše uticali na mene. Delove sebe koje sam tim istraživanjem upoznala pokušavam da na kraju iznesem na papir i predstavim publici.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Pored onih materijalnih, kod mene su uglavnom jedini izazov svoje misli – da li ću uspeti uspešno da predstavim zamišljenu ideju i da prenesem određenu emociju? S tim u glavi, trudim se da stvaram bez ikakvog pritiska, a svaki izazov na koji naiđem kasnije pređe u još jedno iskustvo koje bogati moj misaoni tok stvaranja.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Smatram da je umetnik onaj koji preko svojih dela zastupa određene ideje i uspe da publici te ideje prenese, još bolje ukoreni u njihovu podsvest. Širenjem svojih ideala, umetnik emancipira narod i u njima budi razne emocije, a, ako je moj rad to uspeo, u bilo kojoj meri, onda ću sa zadovoljstvom sebe nazvati umetnicom.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Potrebu za begom od stvarnosti ispunjavam vremenom provedenim sama sa sobom. Energija drugih, koliko god inspirativna bila, ume i da iscrpi, kao i dešavanja u svetu kojim smo okruženi non-stop. Smatram da svako od nas treba, s vremena na vreme, da pobegne u svoj bezbedni kutak, svet koji je izgradio u svojoj glavi i okrene se svom unutrašnjem stanju. Bilo da je to uz film, knjigu, meditaciju ili samo gledanje u plafon, razgovori sa samim sobom često umeju da budu najplodotvorniji i da nas, makar na trenutak, izbave iz stvarnog sveta.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Čini mi se da se u zadnje vreme mnogo više fokusiramo na estetiku rada nego na samu ideju. Stvarati nešto novo i neviđeno, okej, to stoji, ali predstaviti nešto na način koji će u posmatraču probuditi čula i um – to je za mene inovativan rad.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Jedino što je sigurno je da želim da nastavim da se razvijam na ovim poljima, da istražujem i gradim svoj rad i (umetnički) identitet. Sve ostalo je neizvesno.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Način odrastanja, sve sitnice koje su me zanimale kao dete danas nađu mesto u mom početnom idejnom stvaralačkom procesu. Treba da se okrenemo detetu u nama jer tu se nalazi izvor i suština naše kreativnosti.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Naša generacija je mnoge događaje propratila, uz to i mnogo propatila, što je, naravno, otvorilo put raznim kreativnim pohodima. Prebogati smo talentom i potencijalom, nažalost u državi koja to ne ume da ceni, ali nadam se da će se uskoro i nama pružiti malo pažnje.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Ako me menja, onda me menja na bolje. Svakim novim stvaranjem, sebi otvaram nove horizonte. Moj stvaralački proces oblikuje moj način razmišljanja i posmatranja. Iz rada u rad, postajem ostvarenija i kao ličnost, a i kao umetnik i to je ono što je najvažnije.