Zajednički jezik mladih ogleda se u spoznaji da smo svi podjednako izgubljeni i namučeni, ali se trudimo da iz sebe i sveta oko nas izvučemo ono najbolje i izborimo se za naš glas. Da dokažemo da smo sposobni, jaki, da vredimo i da imamo šta da kažemo; da naša dela ostanu kao inspiracija i uteha predstojećim generacijama.

Uglavnom se vežem za neku, meni u tom trenutku, dragu i zanimljivu temu i krenem da istražujem sve vezano za to. U tom procesu dođe do izdvajanja delova u kojima se pronalazim i koji su najviše uticali na mene. Delove sebe koje sam tim istraživanjem upoznala pokušavam da na kraju iznesem na papir i predstavim publici.

Pored onih materijalnih, kod mene su uglavnom jedini izazov svoje misli – da li ću uspeti uspešno da predstavim zamišljenu ideju i da prenesem određenu emociju? S tim u glavi, trudim se da stvaram bez ikakvog pritiska, a svaki izazov na koji naiđem kasnije pređe u još jedno iskustvo koje bogati moj misaoni tok stvaranja.

Smatram da je umetnik onaj koji preko svojih dela zastupa određene ideje i uspe da publici te ideje prenese, još bolje ukoreni u njihovu podsvest. Širenjem svojih ideala, umetnik emancipira narod i u njima budi razne emocije, a, ako je moj rad to uspeo, u bilo kojoj meri, onda ću sa zadovoljstvom sebe nazvati umetnicom.

Potrebu za begom od stvarnosti ispunjavam vremenom provedenim sama sa sobom. Energija drugih, koliko god inspirativna bila, ume i da iscrpi, kao i dešavanja u svetu kojim smo okruženi non-stop. Smatram da svako od nas treba, s vremena na vreme, da pobegne u svoj bezbedni kutak, svet koji je izgradio u svojoj glavi i okrene se svom unutrašnjem stanju. Bilo da je to uz film, knjigu, meditaciju ili samo gledanje u plafon, razgovori sa samim sobom često umeju da budu najplodotvorniji i da nas, makar na trenutak, izbave iz stvarnog sveta.

Čini mi se da se u zadnje vreme mnogo više fokusiramo na estetiku rada nego na samu ideju. Stvarati nešto novo i neviđeno, okej, to stoji, ali predstaviti nešto na način koji će u posmatraču probuditi čula i um – to je za mene inovativan rad.

Jedino što je sigurno je da želim da nastavim da se razvijam na ovim poljima, da istražujem i gradim svoj rad i (umetnički) identitet. Sve ostalo je neizvesno.

Način odrastanja, sve sitnice koje su me zanimale kao dete danas nađu mesto u mom početnom idejnom stvaralačkom procesu. Treba da se okrenemo detetu u nama jer tu se nalazi izvor i suština naše kreativnosti.

Naša generacija je mnoge događaje propratila, uz to i mnogo propatila, što je, naravno, otvorilo put raznim kreativnim pohodima. Prebogati smo talentom i potencijalom, nažalost u državi koja to ne ume da ceni, ali nadam se da će se uskoro i nama pružiti malo pažnje.

Ako me menja, onda me menja na bolje. Svakim novim stvaranjem, sebi otvaram nove horizonte. Moj stvaralački proces oblikuje moj način razmišljanja i posmatranja. Iz rada u rad, postajem ostvarenija i kao ličnost, a i kao umetnik i to je ono što je najvažnije.