Jelena Micić (1986, Knjaževac) je magistrirala na Akademiji likovnih umetnosti u Beču (2020.) na odseku za Tekstualnu skulpturu (mentor Hajmo Cobernig). Master studije filozofije (2012.) i diplomske studije na katedri za Skandinavske jezike i književnosti (2010.) završava na Univerzitetu u Beogradu. Nagrađena je Würdigungspreis der Akademie der bildenden Künste Wien za najbolje završne teze (2020), Ö1 Talentestipendium Bildende Kunst (2018.) i stipendijom kültür gemma! (2018). Njeni radovi se nalaze u Federalnoj kolekciji Austrije (Artothek des Bundes), kao i u kolekciji grada Beča. Osnivač neformalne grupe UMETNIK*.
Odabrane izložbe: Alles in Ordnung. Wien Museum, MUSA Startgalerie. Beč, I learned from the best. DKSG. Beograd, Recikletar: Plastika ude u raj. Šok Zadruga. Novi Sad, Soba za izolaciju. Dom omladine. Beograd (2021); MULTIPLE SINGULARITIES. xhibitE. Beč, Die Geburt des Museums der Migration. Die Schöne. Beč, bleischwer. Fabrikraum. Beč (2020); MOLERAJ. Temporary Parapet. Bratislava, kunstnah/kunstfern. Galerija IG Bildende Kunst. Beč (2019); NO-YELLOW. Reflektor. Užice, minus20degree: Art&Architecture Winter Biennale. Javni prostor. Flahau (2018); BOJNA POLJA. KCNS, Mali likovni salon. Novi Sad, Tiefe Kirschen. Lisa Kandlhofer. Beč, Different Worlds. Kino Šiška. Ljubljana (2017); ANEKUMENA. Dom omladine. Beograd, Ohne Titel (Projektraum/Plattform). Austrian Sculpture Park. Grac (2016); OTAC/FATHER. Inex. Beograd (2015); FORMA.izam. SKC. Beograd (2014).
Zainteresovana sam za istraživanje različitih kulturnih i društveno-političkih aspekata boje i bojnih sistema. Moja umetničko-istraživačka praksa uključuje terenski rad i prikupljanje vizuelnog materijala. Koristeći se metodom aproprijacije svakodnevice, moj rad često preuzima odabrane obrasce ljudskog ponašanja i akcija koje ukazuju na njihovo prisustvo.
Hvatač boje
Hvatač boje je ready-made prostorna arhiva uzoraka pigmenta iz umetnicinog okruženja, ugavnom domaćinstva. Hvatači boje su platnene maramice koje se kupuju u marketu, a služe za mašinsko pranje, navodno omogućavajući pranje veša različitih boja. Nakon par uzoraka iz opranih mašina, umetnica shvata da ekstrakcija pigmenta može da funkcioniše i u vreloj vodi, a zatim izdvaja objekte koji je okružuju, najvećim delom iz kuhinje i kupatila – od odeće, preko tekstila, papira u boji, farbe za jaja, namirnica i pića, preko sredstava za pranje, higijenu i ličnu higijenu, pa sve do biljaka. Instalacija uključuje i ekstrakte maramica za osveženje boje farmerki i crnog veša, kao i no yellow šampona. Instalacija se može tumačiti kroz prizmu fotografije, kao fotogram ili preciznije antotipija i sadrži ne samo obrise objekata, već i same objekte, kroz njihov pigment, što ujedno pokreće i pitanje reprezentacije. Jelena Micić zainteresovana je za socio-političke aspekte boje. U slučaju ovog rada, mapiranje se odvija sa aspekta zero painting, sa referencama na feminističku tradiciju i očuvanje životne sredine.
Intervju
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Underrepresentation.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
Moj proces počinje posmatranjem, odabirom i sakupljanjem materijala, koji zatim ugrađujem u veće strukture.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Prerano svrstavanje u neku od očekivanih kategorija, a zatim i tumačenje radova na osnovu istih.
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
Prema klasifikaciji zaposlenja sam samostalni umetnik, što praktično znači da se pored umetničkog rada bavim i vođenjem projekata, kustoskim poslom i uređivanjem publikacija.
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Imam potrebu vraćanja u stvarnost, s tim što je i stvarnost konstrukcija. Ne smatram da umetnost ima potencijal značajne rekonstrukcije "stvarnosti."
Šta za tebe znači biti inovativan?
Pronalaziti nove mogućnosti i interpretacije imajući u vidu dešavanja iz oblasti interesovanja.
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Do samoorganizovane vaninstitucionalne delatnosti gde postižem balans između interesovanja i egzistencijalne sigurnosti.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
Upornost.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Nalazi se u dijaspori.
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Mislim da je to međuzavisan i obostran proces.