Back to top

Ivana Mirchevska

Elena Chemerska

Elenino interesovanje potiče iz načina na koji stvaramo osnovu za budućnost u odnosu na sećanje i način na koji pokušavamo da shvatimo istoriju u njenoj slici.

Ivanin rad oslanja se na način na koji slike naseljavaju naša tela i kako su naša tela podvrgnuta ekonomiji vida.

Ivana Mirčevska (1992, Skoplje) je vizuelni umetnik i istraživač čija praksa je ukorenjena u medijima zasnovanim na vremenu, vizuelnoj antropologiji, studijama pamćenja i slikarstvu. Eksperimentišući u hibridizirajućem žanru dokumentarnog filma, ona istražuje kako tehnologije vizije rade na stvaranju subjekata i subjektivnosti. Ona posebno gleda na ambivalentnost slike u predstavljanju realnosti rada, roda, medija, nadzora, dok traga za estetskim potencijalom individualnog i kolektivnog tela za generisanje održivih predloga i strategija. Koristeći esejistiku kao okvir, njena praksa se proteže između pokretnih slika, arhiva i instalacija. Ivana je diplomirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju (2015) i magistrirala vizuelne umetnosti na Accademia di Belle Arti di Brera u Milanu, Italija (2018/2019).
Koautorka je izložbe posebno Pragovi ničijeg, u saradnji sa Elenom Čemerskom, u Galeriji OKC-Skoplje, za Festival PRVOROĐENJA, (2020). Učestvovala je na festivalu Fuori Visioni 6| Tra muro e confine-Atto I e II, Pjaćenca, Italija (2020-2021); Bijenale mladih umetnika, MOCA- Skoplje (2021) AIR program The Hub of Ephemeral — skriveno na vidiku, Galerija Miroslav Kraljević, Zagreb, Hrvatska; AIR program The Voids- Culture Hub Hrvatska, Split (2020); ENGAGE- Javna škola za društveni angažman u umetničkim istraživanjima, kustos Viafarini, DOCVA Fabbrica del Vapore, Milano, Italija (2017). Njen video-esej SHE objavljen je na PHROOM – međunarodnoj istraživačkoj platformi za savremenu fotografiju i video umetnost u Milanu (2019) i izložen na Utopijskoj metodi, Međunarodnoj izložbi za video naraciju u Granadi (2019), Španija i ‘Zapping the archive ‘ Festival Odesa Photo Dais 2020, Odesa, Ukrajina (2020).
Ivana je deo kustoskog tima festivala Underground is easi to Breathe u organizaciji Kula Collective.

Elena Čemerska (1991) je vizuelna umetnica i istraživačica iz Skoplja, Severna Makedonija, čiji rad istražuje odnose između estetike, materijalnosti i politike. Njen glavni interes leži u promišljanju umetničkih sredstava o načinima na koje ljudi stvaraju osnovu za budućnost u odnosu na sećanje i pokušaj da se istorija shvati u njenoj slici. U okviru svoje prakse, ona koristi i kombinuje različite medije i strategije da bi naglasila i stratifikovala narative utkane u kulturne strukture u kojima se posebno i univerzalno konvergiraju. Njen rad se materijalizuje kroz slikarstvo, crteže, objekte, video i intervencije u javnoj sferi.
Magistrirala je umetnost i dizajn likovnih umetnosti na Master institutu za vizuelne kulture, AKV St. Joost Academi of Art and Design, ‘s-Hertogenbosch, Holandija.
Njen rad je predstavljen u Severnoj Makedoniji i inostranstvu. Izložbe obuhvataju: „Pragovi ničijeg posebno” u saradnji sa Ivanom Mirčevskom, OKC, Skoplje (2020); Fuori Visioni Festival 6 | Il confine-Ato II, Pjaćenca, Italija (2021); Bijenale mladih umetnika, MOCA- Skoplje (2021); AIR program The Hub of Ephemeral — skriveno na vidiku, Galerija Miroslav Kraljević, Zagreb, Hrvatska; „Monumental Flukus“, Ekpoplu, Nijmegen (2019); „Spomenik slobodi – razgovori”, Privatni štamparski studio, Skoplje (2019); Program projekcije videa „Tranzicija“, Muzej oka, Amsterdam (2018) itd. 2021. dobila je Denes nagradu za mladog vizuelnog umetnika do 35 godina u Severnoj Makedoniji.
Trenutno se nalazi između Skoplja, Severna Makedonija i Berlina, Nemačka.

Thresholds of No-Body in Particular; 8’30”

Zamislite promenljivu arhitekturu koja deluje kao softver otvorenog koda, čija materijalnost i virtuelnost ostaju dostupni za trajne modifikacije i napretka nakon navigacionog impulsa tela. Ovo je podsticaj tela u kome se afekti izražavaju prostorno kao da postoje među ljudima i unakrsno sa njima, a ne samo u njima. U ovaj prag (prostor) ulazimo protetičkim putem. Stvarajući slike tela – avatare, pitamo se: Šta znači biti u takvom telu u takvoj stvarnosti? Šta vidimo kada vidimo ne samo slike, već slike sebe, i ne samo tu sliku sebe, već istu u interakciji sa svim ostalim slikama? Šta osećamo kada osetimo da ove slike interaktivno deluju, kad osećamo da naš avatar komunicira sa drugim slikama? Šta je virtuelni afekat? Kako virtuelno utiče na nas?

Intervju

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Iako ne možemo reći da danas govorimo u ime svih mladih ljudi, smatramo da je možda ono što nas povezuje razumevanje višestrukih lokacija na kojima živimo. Zajedničko razumevanje nemogućnosti postignuća, shvatanja mnoštva perspektiva kojima pokušavamo da se krećemo.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Stalno preispitivanje i testiranje ideja i njihove međusobne povezanosti. Zatim rad kroz materijal, dovodeći ga u vezu, pokušavajući da izgradi višestruko slojevi koji čine delo. Neprestano učenje o tome kako materijal hrani koncept i obrnuto.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Sociopolitičke strukture koje održavaju postojeće odnose moći i nesigurni status umetnika ne samo unutar društva, već i kroz kulturne aktere i institucije koje oblikuju dominantnu paradigmu.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

To je profesija koju smo izabrali da bismo vizuelnim sredstvima istražili različite subjektivnosti. Zanima nas kako se one odnose na vizuelno iskustvo, kako slike posreduju u našem svakodnevnom životu.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Eskapizam rizikuje pasivnost, što nije pravac kojim bismo se podvrgli.
Umesto toga, težimo ka suočavanju sa situacijama koje treba da proradimo kako bismo stvorili nove perspektive.

Šta za tebe znači biti inovativan?

To je fraza sa kojom se ne osećamo bliskim. Naš izbor bi bila kreativnost ili stvaranje jer ono stalno donosi nešto novo iznutra.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Teško je reći. Za sada predlažemo da ostanemo u sadašnjosti 🙂

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Prijatelji i porodica.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Fragmentirano i kontingentno. Ali ima svoje dirljive trenutke zajednice i prijateljstva.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

U sadašnjim uslovima praktično je nemoguće napraviti jasnu razliku između ličnih i kreativnih procesa. Veoma je teško odrediti određeni termin u kome se „rad“ dešava i izolovati ovo od našeg privatnog života. Shodno tome, teme kojima se bavimo često se poklapaju sa temama koje nas zaokupljaju u svakodnevnom životu.