Back to top

Isidora Krstić

U svom radu se bavi varijabilnošću ljudske percepcije i fenomenologijom iskustva kroz istraživanje sećanja i identiteta, sa posebnim zanimanjem za postkolonijalnu teoriju. Interesuje je ljudsko telo kao medij upisivanja i izražavanja sećanja, i kao mestu odigravanja socijanih, političkih i rodnih problema. Najčešće radi sa instalativnim, prostorno-specifičnim intervencijama koje uključuju slikarstvo, objekte, skulpturu, video, crtež, kolaž, zvuk i rad sa tekstom.

Isidora Krstić rođena je 1987. godine u Beogradu. Živi i radi između Beča i Beograda od 2012. godine. Suosnivač je i deo umetničkog prostora U10 u Beogradu.
Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2011. godine u klasi Darije Kačić. Završila je Master studije Art&Science na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču (Universität für angewandte Kunst Wien) 2016. godine u klasi Virgila Vidriha. Studirala je i na Akademie der bildenden Künste Wien. Od 2006. aktivno izlaže svoj rad i bavi se kustoskim, organizacijskim, izdavačkim i pedagoškim projektima u umetnosti.
U svom radu se bavi varijabilnošću ljudske percepcije i fenomenologijom iskustva kroz istraživanje sećanja i identiteta, sa posebnim zanimanjem za postkolonijalnu teoriju. Radi sa instalativnim, prostorno-specifičnim intervencijama koje uključuju slikarstvo, objekte, skulpturu, video, crtež, kolaž, zvuk i rad sa tekstom.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Za mene je to sigurno slično proživljeno iskustvo kao i važna pitanja i problemi sa kojima se susrećemo koji su specifični jednoj generaciji - i kako reagujemo na njih. 

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Radim sa različitim medijima - crtež, slika, kolaž, video, instalacija i u poslednje vreme su to više objekti i skulpture. Nekad je proces nastanka vrlo apstraktan i počinje od nečega vrlo instinktivnog i intuitivnog - kasnije vidim da je rad itekako konkretan i da se bavi jednom specifičnom idejom ili skupom ideja koji su predstavljeni kroz taj specifičan, nekad apstraktan rad. Nekad je i obrnuto, krećem od ideje, i tražim odgovarajući medij. Ovaj način je možda kompleksniji, jer jedan medij često nije dovoljan, zato mi radovi zahtevaju formu instalacije, koja se onda usmerava i uzima u obzir posetioca i rad kao mogućnost doživljaja (experience). 

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Veličina! Već duže hoću da idem u ogromne formate, ali to ima svoje granice, te zbog troškova produkcije za stvaranje jednog takvog rada, te zbog ograničenosti prostora gde se izlaže. U poslednje vreme sve više hoću da idem van galerije, u drugačije prostore, izvan white cube-a.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Valjda jesam, jer imam kontinualnu umetničku praksu, ali ta reč me je uvek nervirala jer je prepunjena različitim značenjima toga šta je umetni/ca. Generalno ne volim da kažem da sam umetnica, već da se bavim umetnošću. Ali valjda je to ista stvar. Definicija umetnika se stalno menja. Trenutno sam mišljenja da proces rada i ideje treba što više demistifikovati, pojednostavljivati - a pojam umetnika s druge strane nosi sa sobom istorijsku težinu mistifikovanja i praktikovanja nekakve tajne veštine - to je nešto čega sam htela, za sada, postepeno da se oslobodim.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

U umetnosti ili životu? Volim da igram PlayStation! Generalno sam uvek igrala kompjuterske igrice, otkad sam bila mala. To je predstavljao dobar beg od svakodnevnice. Volim u igricama to što sam potpuno okupirana i što ne mogu da razmišljam o bilo čemu drugom, što je za mene baš dobro. Skoro sam završila Horizon Zero Dawn i potpuno sam opčinjena.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Ukazati na neki novi problem, ili govoriti o nečemu o čemu se još nije govorilo, možda (a i ne mora) na neki novi način. Ali ne treba upasti u klopku da se stalno traži nešto novo. Jer šta je novo? Bolje je drugačije ili sebi svojstveno. Ili, prosto biti vrlo iskren sa sobom, izraziti sebe, jer iako zvuči kao kliše, svačije iskustvo je jedinstveno, i ako je možda vredno toga da se izrazi na neki način, i ako je interesantno izraženo, meni je to inovativno.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Imam neke okvirne planove, i uvek sam pravila neke planove, ali se planovi menjaju kako mi se vrednosti u životu menjaju. Trenutno mi je bitno da uspostavim kvalitetne odnose i saradnju sa ljudima sa kojima radim, da napravim nešto s čim sam zadovoljna i iza čega mogu da stanem, da imam nova i interesantna iskustva i da ne radim projekte koji mi baš ništa ne donose. To su mi polazne tačke za svaku saradnju - i na osnovu toga pravim i planove.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Hm, mnogo toga. Komplikovano detinjstvo, seljenje iz države u državu, pokušaji pronalaska (jednog ili više) identiteta, bol, greške, prijateljstva, veze, slomljeno srce, zaljubljivanje, žurke, sedeljke, tuga, snovi…mogla bih da nastavim! Ima toliko stvari koje su mi bitne, ali da spomenem samo par: što se nekih konkretnih ljudi ili događaja iz sveta umetnosti tiče, mislim da bi se mnogo njih složilo da je to poznanstvo sa našom istoričarkom umetnosti i kustoskinjom Biljanom Tomić i Real Presence radionice i putovanja (za mene od 2006-2010), poseta venecijanskom bijenalu arhitekture i Manifesti u Italiji koje je ona isto organizovala, profesorka Jelena Todorović sa likovne mi je otvorila svet post-kolonijalne teorije što je već duža tema u mom radu. Profesor Bernd Kreftner sa mog Art&Science mastera na univerzitetu u Beču me je upoznao sa radom Bruna Latour-a i definitivno nisam ista osoba nakon toga!

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Iako živim u Beču manje-više stalno proteklih skoro 9 godina, redovno pratim našu scenu, gde mi i umetnički prostor U10 (gde sam i dalje aktivna) daje dobru platformu za to. Mislim da naša scena ima jako mnogo toga zanimljivog i kvalitetnog, ali da nedostaje mnogo više podrške od države. Pre svega za produkciju radova. Mislim da i zbog toga naši umetnici nemaju toliku prisutnost u inostranstvu, jer nema dovoljno podrške (za produkciju radova, putovanje, učešće na izložbama itd.)

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Interesantno pitanje. Morala sam malo da se zamislim! Mislim da dosta preispitujem stvaralački proces. Pokušavam u poslednje vreme da nađem metod i proces koji bi bili što iskreniji nekoj ideji, što manje mistični i komplikovani. To čini zauzvrat da se preispitujem i čekiram koliko je ideja “čista” ili iskrena - znači čini da moram da budem iskrena sa sobom prvo pa onda i sa procesom - ako to ima smisla!