Dunja Ćorlomanović
Dunja Ćorlomanović je rođena 1995. godine u Beogradu. Završila je Školu za dizajn u Beogradu, smer likovni tehničar i osnovne i master studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Dobrice Bisenića 2018. i 2019. godine. Stipendista je fonda Dositeja 2019. i 2018. god. Član je ULUS-a od 2020. godine. Trenutno je student doktorsko-umetničkih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i ima status samostalnog umetnika.
Intervju
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Zajednički jezik mladih izgrađen je od duži i kružnica u kojima se susreću i dopunjuju naše inspiracije, motivi, energije, stremljenja i ideje. Naš zajednički jezik je živi, rastući organizam i učešće u njegovom formiranju je nadahnjujuće i katarzično.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
Sopstveni stvaralački impuls najjednostavnije mogu da opišem izjavom U početku beše misao. Određena rečenica, potekla sa usana sagovornika ili rečenica koja je u meni, predstavlja početni nadražaj za ono što poželim da stvorim. Onda tu rečenicu skladištim u sebi neko vreme i o njoj promišljam, ili je jednostavno vrlo brzo naslikam. Trenutak kada me nekakva rečenica pronađe smatram trenutkom samosmislenosti i velike sreće. Moj stvaralački proces ne bi postojao bez ljudi koji me beskrajno inspirišu. Slikajući, osećam da nisam trula iznutra.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Izazov je igra. Obožavam da se upetljam u kompleksnu likovnu problematiku. Izazovi su kompozicijski, bojeni, sadržinski... Kako izneti određenu misao, a ne raniti onoga kome misao pripada? Kako reći mnogo, a ne reći previše? Kako u sirovosti izjave zadržati membranu mistike?
Veliki izazov je i obelodaniti sopstvena najranjivija žarišta.
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
Neko sam ko ima nesputanu stvaralačku potrebu, koja zahteva zadovoljenje kao i bilo koja fiziološka potreba. Umetnik je teška, velika reč, koja se prečesto arči. U kontekstu ovdašnje upotrebe i oslovljavanja, često mi je muka od te reči. U kontekstu suštinskog značenja, umetnik je pojam na koji gledam sa velikim pijetetom.
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Ja bežim u kafanu, u ples i u maštarije. Mada, kafana i ples su stvarnije od svih stvarnosti, ali mi daju oduška. Bežim na bicikli.
Šta za tebe znači biti inovativan?
Inovativnost ili meni možda bliskiji izraz originalnost znači u potpunosti stvarati u dosluhu sa samim sobom- pošteno.
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Imam. Planiram da pošaljem jednu sliku u svemir.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
Svetlana, prva slikarka koju sam srela i moja prevelika osetljivot.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Entuzijastična i puna potencijala.
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Moj idejni i stvaralački proces i moja ličnost predstavljaju jedan organizam. Ono sam o čemu slikam. Slikam dok gledam, slikam dok volim, slikam dok dišem. I onda samo dođem u atelje i materijalizujem sve to što sam upila usput.