Back to top

Dejan Krstić

U okviru svoje prakse najviše interesovanja posvećuje istraživanju pojma identiteta i njegove slojevitosti. Inspiraciju pronalazi u psihologiji, sa fokusom na modalitete geštalt, psiho drame i telesne terapije.

Dejan Krstić, rođen je 1994. godine u Loznici. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na likovnom departmanu, odsek Slikarstvo 2017. godine. Master studije je takođe završio na Akademiji umetnosti u Novom sadu, katedra za crtanje, pod mentorstvom Višnje Petrović, 2019. godine. Do sada je organizovao deset samostalnih izložbi i učestvovao na više kolektivnih izlaganja u zemlji i inostranstvu.
U okviru svoje prakse najviše interesovanja posvećuje istraživanju pojma identiteta i njegove slojevitosti. Inspiraciju pronalazi u psihologiji, sa fokusom na modalitete geštalt, psiho drame i telesne terapije. U skaldu sa tim istražuje i polje fizičkog teatra kroz metode i principe manipulacije tela sa ciljem evociranja i osvešćivanja emotivnih stanja kod pojedinca.
Radove najčešće realizuje kombinacijom tradicionalnih likovnih tehnika u izradi varijacije manjih i većih formata crteža i slika. Upotrebom grafita, ugljena, akrila, uljanih boja u višeslojnom nanosu precizno definiše površine i detalje motiva. Dodatnim, podjednako važnim korišćenjem multimedijalnih formi takođe beleži proces rada sa modelom.
Radio je na više domaćih i međunarodnih projekata od kojih se izdvaja selekcija za učešće na masterklasu Marine Abramović održanog u Beogradu, 2019. godine.
Od 2020. godine aktivan je član Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV)

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Jezik onih kojima vreme i iskustva još uvek nisu potisnuli volju za promenom i doprinosom u svim sverama društva.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Kada je reč o crtežu ili slici, najpre vršim selekciju fotografsku na osnovu kojih radim. Fotografije najčešće nastaju u režiranim uslovima determinisanim konceptom serije radova. Nakon odabira digitalnog medija, radim na eksperimentisanju sa materijalima i površinama koji će najverodostojnije ispuniti zahteve koje sebi postavim za realizaciju finalnog crteža ili slike. Ceo process je veoma minuciozan i sistematičan.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Svaki izazov varira od medija ili metoda tj. dela procesa koji se u momentu primenjuje. U okviru crteža to su najčešće izazovi tehničke prirode, eksperimentisanje sa površinom i pronalaženje adekvatnih kombinacija materijala. 

Opšti izazov jeste prevazići sopstvenu kritiku nad radom i dopustiti da se on odvija u što fleksibilnijem toku. 

S obzirom na metode koje koristim u svom radu sa pojedincem, izazov je i izgraditi granicu i distancirati sebe iz često potrensog i emotivno preplavljujućeg narativa drugog.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Umetnik kao termin se često dovodi u pitanje i još češće romantizuje. Na osnovu svog dosadašnjeg akademsnkog obrazovanja, ostvarene prakse i formalnog zvanja “Samostalni umetnik”, bih sebe oslovio kao umetnikom. Međutim, za mene ta reč nema neki veliki značaj i predstavlja mi samo opštu smernicu kojom je neko odlučio da se kreće u okviru svojih interesovanja. Šta znači biti dobar umetnik je možda konstruktivnija smernica za promišljanje.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Moja praksa i filozofija je direktno zalaženje i propitivanje stvari onakih kakve one jesu, bez ukrašavanja i mistifikacije. Ne konzumiranjem bilo kakvih opojnih sredstava takođe sebe držim u konstatnom stanju treznog. Međutim, podložan sam sanjarenju i neretko odlutam u mislima van konktesta svog okruženja, tako da bi to eventualno oslovio kao neki “beg” ili izlazak iz onoga što je sada i ovde.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Sposobnost pojedinca da iskoristi dosadašnja stečena znanja i kroz njihovu obradu i kombinaciju dođe do novih ideja. Takođe, sama reč nosi određenu težinu i kao da zahteva od većine da imaju apsiraciju ka inovatinosti kao jedinom odredištu vrednosti i uspeha u radu. Utvrđivati ili ponavljati već postavljene ideje je takođe validna opcija.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Kada je reč o planovima u okviru umetničke prakse, temelj je konsatno raditi i istraživati sopstveno polje interesa sa ciljem doprinosa društvu. Svakako se stvari retko odvijaju onako kako smo ih zamislili i planirali, tako da je sve po pitanju budućnosti relativno promenljivo pogotovu u okolnostima pandemije. Ono čemu se svakako radujem jeste dalje zalaženje u multidisciplinarnost i pronalaženje dodatnih načina za izražavanje.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Potreba za komunikacijom, introspekcijom i uticaj kompleksne traume. Takođe, teško pronalazim sebe u bilo kojoj drugoj sveri rada, što je koliko dobra, toliko nekada i egzistencijalno otežavajuća okolnost.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Poznajem nekolicinu mladih umetnika za koje mogu reći da upornim radom i beskompromisnim glasom doprinose kulturno-umentičkoj sceni u Srbiji. Lično ne smatram sebe adekvatno infomisanim niti dovoljno zainteresovanim za dalju polemiku o postojanju ili oskudaciji same scene. Više me interesuje pojedinac pre nego kolektiv.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Ne bih rekao da me menja ili oblikuje, ali mi svakako doprinosi. Kroz svoju praksu nastojim da koristim terapeutske metode izdvojene iz psiholoških modula, te je mogućnost za rast i razvoj ličnosti neminovan. Negde ta ideja da doprinesem drugom počinje od prvobitnog doprinosa samom sebi.