Dea Džanković
Moja umetnost je traženje sopstvenog jezika kojom komuniciram proces integracije individue i univerzalnu istinu bivstvovanja.
Dea Džanković je interdisciplinarna umetnica sa sedištem u Beogradu. Provela je poslednjih par godina između Beograda, Istanbula i Berlina. U Istanbulu je završila Master za vizualne umetnosti, dok je u Berlinu radila praksu za produkcijsku kuću in between media, gde i dalje radi na projektima. U Londonu je objavila dva akademska članka na temu feminizma i umetnosti, a u Beogradu trenutno razvija svoju umetničku praksu koja obuhvata video instalaciju, fotografiju, performans, režiju i pisanje poezije. Do sada je izlagala samostalno i na grupnim izložbama.
—
„Menažerija“ (April, 2021) je interaktivna instalacija koja se bavi ispitivanjem identiteta stavljajući ga u fizički kontekst staklene vitrine, predmeta koji se u nekom obliku nalazi u svačijem domu. Kroz kreiranje replike kućno- sakralnog prostora, ispitujem tenziju koja postoji između forsirane kreacije ega i negiranih delova ličnosti koji se potiskuju. Instalacija je interaktivna, i daje nam mogućnost da otvorimo, zadiremo i ispitujemo sve njene kutke, što je metafora procesa samospoznaje. Većina predmeta u sebi sadži fragmente druge predmeta i stvari, što je jasna aluzija na naše fragmentirane delove ličnosti kojima se ne bavimo, i koji se ispoljavaju na jako neprijatne, a često i brutalne načine. Delo ukazuje na apsolutnu važnost procesa integracije i prevazilaženja konstantnog ponavljanja šablona ponašanja i odnosa, koji u suprotnom postaje entitet za sebe i porodični identitet koji se prenosi na sledeće generacije.
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Stvaralaštvo kojim komuniciramo probleme sadašnjeg trenutka sa kojima se suočavamo.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
Moje stvaralaštvo se vodi ideacijom rituala, i svaki proces kreacije jednog dela za mene predstavlja svojevrsnu defragmentaciju i korak ka integraciji ličnosti i oslobađanja stega nametnute konstrukcije identiteta.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Izazovi mog stvaralaštva jesu nalaženje prostora i organizacija koje su okrenute ka ekperimentalnijem principu u umetnosti i interdisciplinarnosti.
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
Jesam, za mene ta reč predstavlja životni poziv.
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Nemam potrebu za begom od stvarnosti.
Šta za tebe znači biti inovativan?
Biti inovativan znači konstanto eksperimentisanje i igranje kroz život, ispitivanje pravila i različitih perspektiva.
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Moji planovi su da upišem još jedan master ili doktorske studije gde ću moći da se fokusiram na nove medije i da usavršim svoj umetnički izraz.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
Moja životna priča naravno.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Mladu umetničku scenu bi opisala kao raznovrsnu, ali nažalost jako raštrkanu i bez veće svesti o značaju saradnje.
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Stvaralački proces me unapređuje kao ličnost jer zahvaljujuči njemu uspevam da komuniciram svari koje ne bih drugačije umela, kao i da se sa njima suočim u jednom bezbednom procesu koji je pun razumevanja i podrške.