Darko Sretić
Darko se bavi fotografijom od svoje šesnaeste godine. Od pre dve godine intenzivno počinje u svom radu da istražuje svoja sećanja na odrastanje u malom gradu gledajući na fotografiju ne kao dvodimenzionalnu ištampanu sliku u ramu već kao trodimenzionalni taktilni objekat koji može biti sagledan sa svih strana. Dobijanjem nove dimenzije koristi se razim materijalima kojima pokušava dalje da produbi i prenese osećaje koje za njega te priče nose sa sobom.
Darko Sretić rođen je u Bačkoj Topoli u Srbiji 1998. godine. Od 2013. ima sedište u Novom Sadu, gde trenutno počinje četvrtu godinu studija fotografije na Akademiji umetnosti. Odrastanje u malom i konzervativnom gradu ga navodi da se u svom radu uglavnom bavi temama mikro-istorija i intimnim sećanjima na mesta iz svoje prošlosti pokušavajući da traume i memorije sagleda sa svih strana. Gledajući na fotografiju ne kao dvodimenzionalnu ištampanu sliku u ramu već kao trodimenzionalni taktilni objekat. Takvo istraživanje započinje 2019. godine na jedoj radionici i od tada pokušava da sakupi sva svoja sećanja u vidu fotografskih objekata ili video radova.
HOMETOWN
Mesto nije osoba ali ono može postati protagonista u nečijem životu. Rodni grad je mesto koje većina vezuje sa nostalgijom i lepim uspomenama, dok je za Darka Sretića njegov rodni grad samo to – grad. Bačka Topola je veoma bitna stanica u umetnikovom ličnom i umetničkom razvijanju ali između njega i osećaja povezanosti sa tim gradom postoji jedna tama. Tama koju umetnik pokušava svojim radom da prosvetli. Odlazi na mesta koja su bila krucijalna za njegov razvoj i fotografiše ih. Dok osvetljava senzor fotoaparata, izlaže ga svim tim pričama i na taj način pokušava da prosvetli onu tamu iz svog sećanja na ta mesta. Za Darka, sama fotografija nije dovoljna da prenese osećaj i emocije koje ta sećanja nose sa sobom i zbog toga se one nalaze na betonskim pločama. Vizuelni zapis počinje da gubi na značaju, dok beton upija svu težinu i hladnoću tih emocija. I baš te betonske ploče su početak umetnikovog novog temelja.
Intervju
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Želja za promenom. Koliko god se razalikovali mislim da je ta želja i težnja ka boljem sutra nešto što je zajedničko za sve nas i da kroz to veoma lako možemo da razumemo jedni druge.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
Haotično.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Suočavanje sa prošlošću je izazov sam po sebi. Svaki put kad počnem da analiziram stvari koje su se dešavale npr. za neki rad uvek se desi da ispliva na površinu neko novo pitanje ili saznanje o mojoj ličnosti i to ume da bude iscrpljujuće.
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
Umetnik je neko ko stvara stvari koje čine razliku bila ta razlika za njega ili za druge. Umetnik je neko ko u vidu umetničkog dela daje skroz sebe drugima da preko umetnosti upoznaju najintimnije delove njegovog bića. Umetnik je neko ko ne sme da se boji nepoznatog. Ja se trenutno se ne osećam kao umetnik. Mislim da mi je potrebno još životnog iskustva i stvaranja da bih se osećao tako ali sam na tom nekom putu rekao bih.
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Zapravo nemam tu potrebu za begom zato se i bavim direktnim suočavanjem sa istinom. Volim da potrčim širom otvorenih ruku da zagrlim tu moju stvarnost jer samo tako mogu da doživim lični rast.
Šta za tebe znači biti inovativan?
Biti inovativan danas je skoro pa i ne moguće s obzirom da je sve ikada urađeno i viđeno. Svakodnevno smo preplavljeni ogromnom količinom sadržaja i u tom okeanu sadržaja je teško ostati vidljiv. Ali ako postoji neko ko radi nešto sa velikom količinom volje i iskrenosti to se odmah primeti i samim tim se i istakne jer je danas sve postalo nekako površno.
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Imam u glavi neki plan ali uglavnom puštam da se stvari razvijaju svojim tokom jer naravno nikad ne znaš šta sutra može da se desi, dok se nadam da će me moja umetnička praksa odvesti što dalje od ove zemlje.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
Pa skoro nikad nisam najbolje znao da se izrazim rečima i to mi je uvek teško padalo tako da se nekako tu našla fotografija vrlo rano u mom životu koju sam počeo da koristim zato što sam shvatio da na skoro isti način mogu da kažem ono što želim samo bez tog dela gde moram da koristim reči.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Mlada umetnička scena je definitivno prisutna i mislim da se polako stvari počinju kretati u boljem smeru. Teško je što uglavnom ne postoji nikakva podrška sa strane ili neko ko će da nam bude vetar u leđa ali mislim da vrlo dobro sami itekako možemo biti vidljiviji pogotovo sa ovakvim projektima tako da se nadam da će ih biti sve više i više u budućnosti.
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Naravno da da. Cela poenta mog procesa je da razumem sebe. Svakim novim radom naučim nešto o sebi ili se otvore nova pitanja koja mi daju inspiraciju za dalje istraživanje i stvaranje.