Back to top

Darja Mamula

Darja Mamula je rođena 2.8.2000. godine u Beogradu. Studira vajarstvo na Fakultetu savremenih umetnosti. Njeno stvaralaštvo nalazi se na intersekciji poezije i vizualne umetnosti, a primarni fokus njenog rada je ispitivanje uslova umetničke produkcije i njenog potencijalnog razotuđenja, te problematika linearnosti vremena i potencijalnosti za umetničku delatnost kao doprinos njegovom mesijanskom prekidu.  Kao primarne umetničke uticaje, između ostalih, navodi Hito Steyerl, Geo Wyeth, Časopis Zenit, Otto Dix, Claire Fontaine, Gherasim Luca i Sylvia Plath.

Intervju

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Ne smatram da zajednički jezik kao takav postoji, niti da je stabilna kategorija "mladih". Jedinu mogućnost tzv. zajedničkog jezika vidim u konstantnim konfliktima i nerazumevanjima koji postoje u sistemu u kom živimo. Možda je ćutanje taj zajednički jezik. Ono što nije izrecivo.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Sve zavisi od rada. Nekad je to naprasno realizovanje neke ideje koja mi se mota po glavi duže vremena a tek tad je shvatim kao takvu-pa sve završim za 2 do 3 sata. Ponekad je višemesečno promišljanje i kreiranje rada u mislima sve dok rad kao takav ne bude realizovan-i potpuno drugačiji od onoga što sam zamislila. Kada delo prevaziđe sopstveni koncept i postane nešto sasvim drugo tad smatram da uspeva.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Izazov umetnosti kao takve je, u današnjem vremenu kao i od kad je ona konstituisana kao jedna kategorija, da uvek nadilazi sopstveni i okvir i na kraju bude deo života a ne mrtva lepota ili misao. Umesto da život pokušava da bude umetnost, umetnost bi trebalo da bude deo života i samim tim ide ka svom ukidanju. Pojam estetike sprečava umetnost u ovom procesu i protiv njega sam u potpunosti. Sve ovo važi i za moju umetnost. Koliko u tome uspevam ili ću uspeti ne znam.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Pre svega sam pesnica-ratnica, pa onda sve drugo. Pesme gledam kao vid borbe, i sav svoj rad, bio on tekstualan ili ne-kao poeziju. "Pevajmo pesme u čast naših neprijatelja".

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Beg je povlačenje, a stvarnost mnogo luđa od nekog zamišljanja. Uprkos tome, bežim i ne ponosim se tim. Ti begovi otuđuju.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Biti direktor TESLA motorsa ili Steve Jobs. Svakako ništa u vrednoj umetnosti ta fraza ne pokreće.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Planovi su tu da ih ne ispunimo. A nadam se da me moj put vodi dalje od sebe i u čeljust nemilosrdne promene.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Ljubav i Bog. Sve što radim, radim u ime te dve stvari, koje nisu tako odvojene. Kliše ili ne-tako je.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Ne poznajem je dovoljno da je opisujem, ali koliko sam upoznata fali joj borba protiv te iste kulture.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Ja se nadam da me menja. Smatram da sam unutar sebe 1000 entiteta, kao i svi mi. Umetnost mi daje vetar u ledja da budem još beskonačno formi- videćemo dokle će me dovesti. Ne mislim da je put stvaraoca linearan ili konačan. "Neka bude borba neprestana-neka bude što biti ne može."