Back to top

Darija Dragojlović

Darija Dragojlović, rođena u Kraljevu, 6. avgusta 1996. godine. Trenutno je na završnoj godini master studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, departman likovnih umetnosti, smer – slikarstvo, u klasi profesora Vidoja Tucovića. Završila je osnovne studije na Filološko-umetničkom fakultetu kao diplomirani primenjeni umetnik, na odseku zidno slikarstvo, u klasi profesora Gorana Rakića. Dosad je realizovala dve samostalne izložbe, dok je učestvovala na više grupnih. U svom radu se izražava u polju crteža, slike i instalacije. Od ove godine je jedna od urednika likovnog programa galerije Šok Zadruga.

Svoj istraživački proces i umetničku praksu baziram na preispitivanju principa po kom nastaju univerzalni obrasci koji se u različitim domenima pojavljaju u čovekovom obitavanju. Od realnih savremenih pitanja sa kojima se suočavamo, i koje se tiču polja kolektivnog (poput društvenih normi, političkih i medijskih blokada, ekološke (ne)svesti, konzumerizma, izvesne klaustrofobije, pa do polja individualnog, u vidu apstraktnih, duhovnih poimanja, koje se tiču naših strahova, sećanja, ličnih pomeranja ili postavljanja granica. Glavno polazište uzimam problematizaciju težine uspostavljanja ravnoteže koja nam je zadata u kolaboraciji Čovek — životna sredina.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Zajednički jezik mladih za mene predstavlja sposobnost mladih da se razumeju i zajedno, sa različitih aspekata i interesovanja dodju do funkcionalnih rešenja za društvo koje predstavljaju.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Pretežno započinjem od razvijanja koncepta u pismenom ili misaonom obliku, a zatim tražim rešenje za vizuelnu interpretaciju te zamisli. Tokom izrade vizuelne prezentacije, trudim se da material kojim ću se izraziti ima smisao I odgovara u odnosu na rad koji želim izvesti.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Osim nekih intuitivnih i indiviudalnih pobuda i promišljanja, pokušavam da akcenat kroz svoj rad stavim na kolektivnu problematiku. Trenutno, najveći izazov i podsticaj za stvaranje ideja mi je problematizovanje  metoda i pravila sa kojim možemo dovesti do balansa raznih problema u našoj sredini.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Za sad bih rekla kreator svojih ideja, a da li sam umetnik je više lična težnja kojoj ću stremiti i preispivati da li sam uspela da je ostvarim. Pojam umetnika doživljavam kao ukazivača i postavljača pitanja na trenutačne probleme u svom vremenu. Umetnik celokupnu svoju ličnost koncipira prema svojoj suštinskoj ideji kako bi je preneo i ukazao na to što želi, a nisam sigurna da li još uvek uviđam kod sebe taj stepen “odricanja”.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Potreba za begom jeste prisutna kao vid balansiranja sa samim sobom, kako bi se mogli baviti konkretnim pitanjima i problematizacijom istih.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Inovativan za mene predstavlja pojavu nekonvencijalnih ideja i realizacije istih, kao i formuslisanje već postojećih ideja koje se stavljaju u novi kontekst ili se povezuju, na dosad, neukazanim relacijama.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Mislim da pored dalje edukacije i daljeg obrazovanja na višim stepenima studija od trenutnog, jeste plan da se lična umetnička praksa realizuje kroz grupne projekte kako bi sam domen stejtmenta koji se želi preneti bio uočljiviji, ali i kako bi pristup ideji bio raznovrsniji, samim tim i uočljiviji posmatračima.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Pretezno splet okolnosti i mogućnosti da iz prakse drugih ljudi iz različitih oblasti uvidim kako bih ja mogla da doprinesem odredjenu ideju kroz stvaralački proces.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Smatram da je jako svestrana, aktivna i šarenolika. Takodje uvidjam da se aspekti kojima se bave pretežno vezuju za globalni entitet, a sve manje lokalni, sto je i logično za novije generacije s obzirom na to koji sve nivoi mogućnosti postoje za dostupnost infomacija i dešavanja, kao i na olakšani sistem komunikacije sa najudaljenijim sredinama.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Svakako da se konstantno modifikuje u odnosu na interesovanje i okupaciju kroz stvaralčki proces. To menjanje svoje ličnosti doživljam kao odredjenu metamorfozu koja se mora događati kroz svačiju ličnost zarad sopstvenog sazrevanja, a stvaralački proces u polju umetnosti jeste samo medij koji izaberemo kao pokretača te metamorfoze.