Borjan Grujić
Koncept: „stvari na korišćenje“ je postojao, to nije utopija!/ provokacija privatne svojine (građanskog društva)
Borjan Grujić (1986.) grafički dizajner. Završio je Visoku školu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu.
Bavi se nezavisnom umetničkom proizvodnjom: crtežima, slikama, digitalnim grafikama i kreiranjem šuškavaca. Član je i dizajner u internaicionalnom psihoanalitičkom pokretu: Lakan Balkan.
Autor je izložbe “Društvena svojina” u Radničkom muzeju Trudbenik.
U svojim radovima pokušavam da uhvatim aktuelnost dominantnog ideološkog diskursa
i da, po prinicipu psihoanalitičkog reza:
1 Postavljam pitanja (svakom subjektu pojedinačno u odnosu na taj diskurs)
2 Pretvaram ga u svoj autentični diskurs
Šta je za tebe zajednički jezik mladih?
Zajednički jezik mladih bi mogao da bude pronađen u moru nasleđa proleterske kulture.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?
Proces nastanka mog rada sastoji se iz sagledavanja dominantnog diskursa i njegove ideologije, zatim iz izdvajanja ključnih mesta u njemu, i na kraju, iz moje spontane i autentične reakcije na njih, po principu psihoanalitičkog reza.
Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?
Izazovi su za mene vezani za prikazivanje istine/ raskrinkavanje ideologije.
Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?
Ja sam pre svega neko ko se bavi vizuelnom produkcijom.
Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?
Ne.
Šta za tebe znači biti inovativan?
Inovativnost je u pronalaženju novih oblika (umetničke) produkcije, tu mislim na oblike koji nemaju hijerarhijsku strukturu, dominantnu u današnjem vremenu i u konstantnoj potrazi za (sopstvenom) istinom.
Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?
Ne.
Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?
Na mene svakodnevno utiče međunarodni pokret: Lakan Balkan, a takođe su uticale i mnoge knjige, recimo zbirka pesama: Poezije herezije, slovenačkog pesnika Jana Simončiča.
Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?
Scena je jednoobrazna, ona kojoj je potrebna ozbiljna reedukacija, ali uvek ima jeretika.
Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?
Moj stvaralački proces mi pomaže, pre svega da komuniciram sa ljudima i takođe me uči strpljenju i preciznosti u sagledavanju stvari.