Back to top

Anja Tončić

Radi na presecima vizuelnih umetnosti, statističke fizike i akustike. Njen rad se fokusira na procese kibernetike, oscilacija, refrakcija, i pojam (ciklične) generativnosti, koristeći medije kao što su crtež, instalacije, slikarstvo, zvuk i kod

Anja Tončić (1996, Beograd) diplomirala je na osnovnim akademskim studijama 2018. god., kao i na Master studijama 2019. god. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstvo pod mentorstvom profesora Milete Prodanovića.
Proglašena je za najuspešnijeg studenta generacije na Fakultetu likovnih umetnosti 2019. godine.  Od 2013. godine učesnik je na preko 70 grupnih i 10 samostalnih izlagačkih projekata u zemlji i inostranstvu.  Dobitnik je 12 nagrada. Od 2019. god. je predstavnik Saveta Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu. Od 2018. godine aktivno sarađuje sa galerijom X Vitamin u Beogradu. Od 2020. godine je u statusu samostalnog umetnika.

Praksa Anje Tončić obuhvata niz medija, uključujući crtanje, slikarstvo, grafičke tehnike, objekte, fotografiju, animaciju, mozaik, kao i primenjenu fiziku u začetku.

Živi i radi u Beogradu.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Motivacija, u svakom obliku, ili bi barem trebalo da bude.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Beli papir ili prazno platno, olovka za skiciranje naslonjena na domali prst uvek, levu i desnu ruku koristim podjednako. Ostalo uvek varira.

Jedino čemu konstantno težim je da nijedan zabeleženi element nema zasebnu konzistenciju niti pojedinačni narativ, već ga zadobija samo u među-odnosu sa svim drugim prikazanim varijacijama forme na radu.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Nakon 7 godina od srednjoškolskog usavršavanja u domenu fizike/matematike i nakon akademskog perioda studiranja likovne umetnosti, iznova sam uronila u naučno okruženje na ITP-u, Institutu za teoretsku fiziku čestica i nuklearne energije u Beču, gde sam boravila kao rezident 10 nedelja tokom 2019. godine. Počevši tokom drugog semestra master studija slikarstva, nalazim se u fazi ispitivanja svoje naučne baze znanja iz drugačije, umetničke perspektive. 

Ponovo stacionirana u laboratoriji, započinjem projekat ne digitalne (što bi u ovom slučaju bila “linija manjeg otpora”) već isključivo tradicionalno crtačke vizuelizacije podataka čiji je cilj prevođenje svojstava snopa čestica - sa fokusom na njegove nepreciznosti i kolebanja - izazivajući granice prividno inertnih klasičnih medija.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Trenutno ne definišem ni sebe ni svoju praksu, čak ni osnovno.

Lično verujem da je svako na sopstveni način kreativan, ali umetničko samoodređivanje se sastoji u razgraničenju određenog skupa iskustva, metoda i sposobnosti koje neko proučava, vežba i usavršava tokom vremena. Iako se u velikoj meri slažem sa Beuys-ovim konceptom "social sculpture", opirem se ideji da svi jesu ili moraju biti umetnici. Svako je sposoban da se bavi umetnošću, svako je sposoban da na neki način izrazi svoju urođenu inventivnost, ali bivanje umetnikom je rad - rad koji zahteva tok, učenje, inat, rizik, okupaciju, verziranost, strpljenje kao i zanat.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Ne bežim od stvarnosti. Suočavanje me jedino istinski aktivira.

Šta za tebe znači biti inovativan?

Inovativnost zavisi od dve navike uma: pažnje i radoznalosti.

Glavna razlika između nekog ko se smatra kreativnim od onog ko je inovativan je fokus. Kreativnost je oslobađanje mogućnosti da se nove ideje osmisle, dok se inovacija odnosi na uvođenje promena u relativno stabilne sisteme aktivno se baveći radom koji je potreban da bi se ideja učinila održivom.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Plan mi je jedino da nastavim sa stvaranjem i izazivam sebe na dalje vizuelne i intermedijske poteze, sve ostalo će doći interaktivno sa svakim novim korakom.

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Shvatanje neophodnosti pravljenja grešaka.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

U delima mladjih umetnika artikulacija upućuje na procese stalnog preispitivanja položaja umetnosti i individue u društvenom sistemu prepunom mana i nedoslednosti. 

Iako koristeći pozitivne različite metode dekonstrukcije, dekontekstualizacije i anti-estetike, nova generacija srpskih umetnika često kodifikuje izraze mahom pozajmljenih rešenja kojima smo bombardovani svakodnevnom konzumacijom društvenih mreža / interneta generalno. 

Iako se odražavaju ideje prkosa, žudnje, strepnje i duboko ličnih stanovišta putem dijapazona transmedijskih istraživanja, poenta je prečesto usmerena na utisak isprobavanja čiste provokacije, koja čak nije ni sasvim to, bivajući letargična, jedva dodirnuta i neuverljiva.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Moj idejni proces se bavi tehnološkom preciznošću, ali i nesigurnostima i funkcionalnom dinamikom odstupanja i alteracija - oblastima relevantnim kako za proučavaje osnovnih svojstva, struktura i kretanje materije, tako i svim vidovima oblikovanja stvaralaštva i menjanja ličnosti koja stvara.