Back to top

Aleksandar Rakezić

Često volim da spominjem činjenicu koju sam pročitao još pre dve godine, a to je da je tokom devedesetih u Francuskoj, časopis ELLE bio najčitaniji među radničkom klasom; ljudi koji nisu mogli da priušte novog citroena, čitali su o njemu. Mislim da su moji radovi o tim ljudima i o toj navici.

Aleksandar Rakezić je rođen 1995. godine u Kraljevu. Masterirao je 2020. godine na slikarskom odseku Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milete Prodanovića. Trenutno je prva godina doktorskih umetničkih studija, smer slikarstvo, Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Stipendista je francuske Vlade, te je zimski semestar 2019/2020. godine proveo na Visokoj školi za lepe umetnosti u Parizu. Aleksandar se široj javnosti predstavio prvom velikom samostalnom izložbom « JA ZNAM ZA JEDNU TUGU SA MIRISOM ANANASA » u umetničkom prostoru U10, februar- mart 2020.
Među brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu se ističu: „Privatna vrednost 2“ u rezidenciji ambasadora Švajcarske (jun 2019), dve izložbe na Visokoj školi lepih umetnosti Parizu (januar 2020) i „INTER/AKCIJA“ u Domu omladine Beograda (oktobar 2018). Pored izlagačke prakse, Aleksandar je inicijator i autor izložbe „5 iz 6“, prve studentske samoinicijativne izložba u Galeriji FLU (januar 2019), zatim projekta „HODANjE PO MESEČINI / WALKING UNDER THE MOONLIGHT “, Skandinavski paviljon (april 2019) i kustoskog projekta „KO IMA KLjUČ? / QUI A LA CLÉ?“, na Visokoj školi lepih umetnosti u Parizu (januar 2020).
Aleksandrov rad je pohvaljen od strane Fondacije Veličković (2019) i NIS Art fondacije (2018). Njegova dela se nalaze u privatnim umetničkim kolekcijama u Nemačkoj, Švedskoj i Francuskoj. Živi i studira u Beogradu.

Šta je za tebe zajednički jezik mladih?

Zajednički jezik mladih...prvo mi je palo na pamet Instagram i druge društvene mreže.

Kako izgleda proces nastanka jednog tvog rada?

Intuitivnost se pokazala kao početna stavka prilikom nastanka rada. Ustvari, prvo se zaljubim u prizor, pa onda zaboravim na isti, i onda posle nekog vremena, taj se prizor vrati u moj život sa idejom da je toliko bitan, da bi ga trebalo transponovati u umetničko delo. I tako ono nastane.

Koji su izazovi stvaranja umetnosti onakvom kakvom je ti stvaraš?

Postoje možda dva izazova; kako pobediti prolaznost vremena i kako učiniti umetničko delo vrednim pažnje.

Da li si ti umetnik/ca i šta za tebe predstavlja ta reč?

Još odavno je utvrđeno da je umetnik ona osoba koja stvara umetnost, a čiji je rad podržan i prepoznat od strane publike i relevantnih institucija. Tako gledano, ispada da ja jesam umetnik.

Koji je tvoj beg od stvarnosti? Imaš li uopšte potrebu za begom?

Jako sam nostalgičan...

Šta za tebe znači biti inovativan?

 Biti inovativan odavno ne znači izmisliti novu tehniku izrade rada; više bih vezao inovativnost za vrlo specifičnu ideju koju niko nije obradio na baš taj način.

Imaš li plan za budućnost? Gde tvoja umetnička praksa može da te odvede?

Imam plan za budućnost, ali se po svemu sudeći on neće ostvariti. Što je možda i bolje, jer se tako podsećamo da umetnost proizilazi iz života, a ne život iz umetnosti. 

Šta je najviše uticalo na tebe da postaneš ono što si sada / da se baviš time čime se baviš?

Život.

Kako bi opisao/la mladu srpsku kulturno-umetničku scenu?

Opisao bih je slikovito kao eksterni port za USB sa više input ulaza, a samo sa jednim output kablom koji se uključuje u kompjuter. Inputi su mnogostruki, ali cilj je zajednički.

Na koji način te tvoj idejni i stvaralački proces oblikuje i/ili menja kao ličnost, da li uopšte?

Godinama me je stvaranje umetnosti naučilo strpljenju, ali i nenadanju, disciplini i velikoj ljubavi prema ljudima.