Sonja Jo?bijenale mladih 2021.

Sonja Jo (ro?ena 1992, Sremska Mitrovica, Srbija) bavi se skulpturom i instalacijom. 2018. godine sti?e diplomu Master likovni umetnik, odsek vajarstvo, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj do 2019. radi kao saradnik u nastavi. Njeni radovi usredsre?eni su na uticaj vizuelne kulture u svakodnevnoj komunikaciji, od igara iz detinjstva, TV reklama do petokrake crvene zvezde. Ona prati transformaciju ovih svakodnevnih simbola, preispitujuc?i dva nepomirljiva koncepta ?ivljenja, pro?lih ideologija i savremenog ?ivota. Tako je igra ?kolica predstavljena kao binarni kod za generaciju koja koristi Internet, nove tehnologije i dru?tveni medije od malih nogu, (Digitalno detinjstvo, 2015); TV reklama za kafu koja postaje B film, niskobud?etni komercijalni film, i ukazuje na ?iroko rasprostranjenu kulturnu hegemoniju (Coffee time, 2017); a na crvenoj zvezdi utisnuto je dvostruko zna?enje kulturnog nasle?a dr?ava biv?e Jugoslavije i ostataka komunisti?ke ere (Mama slomljeno je, 2016). Ambivalentna priroda pro?losti i sada?njosti i transformacije zna?enja u razli?itim ideolo?kim uslovima su ponavljajuc?e teme u njenim delima.

Sonja aktivno izla?e od 2012. godine, uklju?ujuc?i samostalne izlo?be u SULUV-u i KCLab (Novi Sad, Srbija), Kulturnom centru Vrbasa (Vrbas, Srbija), Muzeju Srema (Sremska Mitrovica, Srbija) i grupne izlo?be u Ostavinskoj galeriji i Muzej primenjene umetnosti (Beograd, Srbija), Muzej savremene umetnosti Vojvodina (Novi Sad, Srbija), Bijenale Kaunas (Kaunas, Litvanija), 13.Bijenale mladih u Skoplju (Skoplje, Severna Makedonija).

Dobitnica je nagrade, Livnice Stani?ic? i Akademije umetnosti 2016. godine.
Kako se osloboditi svoje istorije; 29?46??

Bez ru?evina ne mo?emo da vidimo novi svet je projekat koji je nastao tokom Sonjinog rezidencijalnog boravka u Kaunasu i zasnovan je na ideolo?kim transformacijama koje su se dogodile 1990. godine u Litvaniji, sa posebnim fokusom na istoriju biv?ih fabrika u mestu ?an?i. Li?nim pri?ama nekada?njih fabri?kih radnika i njihovim ose?anjima i razmi?ljanjima o politi?kim i ekonomskim turbulencijama tog vremena, umetnica te?i da uputi na kriti?ko ?itanje kapitalizma i njegovih posledica u biv?im sovjetskim zemljama poput Litvanije. Boje cigli fabri?kih zidova, kao fizi?ki svedoci promene re?ima i su?ivota dve ideologije, crvena (sovjetski period) i bela (period nezavisnosti) slu?ile su kao polazi?te za umetnicu. Ovaj rad ukazuje na ?injenicu da se svaka politika uvek fokusira na odr?avanje i napredak industrije, kojoj su podvrgnuti duhovni i moralni ?ivot pojedinca. Kao deo instalacije, video Kako se osloboditi svoje istorije emituje besmislene poruke voditelja, koje uz razli?ite naracije postaju oru?je manipulacije. Sa ciljem da prika?e uslove pod kojima je Kaunas i Litvanija prihvatila ideolo?ke transformacije u svojoj istoriji, rad ?alje poruku da je prihvatanje istorijskih i savremenih politi?kih doga?aja pitanje li?nog izbora.

Zasluge: Kako se re?iti svoje istorije, naru?eno je od strane Kaunas bijenala za platformu Kreativna Evropa ??arobni tepisi?, koristec?i sredstva obezbe?ena od strane E.U.

autori 2021

Milena Petronijevi?

autori 2021

Ivana Mirchevska + Elena Chemerska

autori 2021

Sonja Jo 

autori 2021

Romana Pehar

autori 2021

Zulfikar Fiandra

autori 2021

Ognjen Rodi?

autori 2021

Lubica Mildeova

autori 2021

Sanja ?opi?

autori 2021

Samit Nesvrstanih

autori 2021

Duo Anja ?tark

autori 2021

Bojana Brankovi?

autori 2021

Jelena Mili?evi?

autori 2021

Katarina Ilija?evi?

autori 2021

Pavle Golijan

autori 2021

Kristina Palanjuk

autori 2021

Sara Masnikosa

autori 2021

Clément Bedel?

autori 2021

Vojislav Pavlovi?

autori 2021

Pavle ?ur?i?