Zajednicki jezik mladih – najradije bih rekao sta je zajednicki jezik mladih ljudi oko mene. Tacnije, lakse cu pronaci ‘’zajednicki jezik’’ sa nekim ko zajedno sa mnom slicno razmislja, slicno sagledava stvari i slicno slusa. Mislim da ne postoji potpun zajednicki jezik jer smo cesto strani jedni drugima / narocito mladi.

Prvi impuls za nastanak mojih slika nalazim u starim fotografijama. Naime, moj otac koji vise nije ziv je detinjstvo brata, sestre i mene zabelezio fotoaparatom – tako da imam jako puno fotografija iz detinjstva sa kojih preuzimam neke ideje za kompoziciju i prebacujem ih u likovne vrednosti.
Sliku cesto zapocinjem tonskim podslikavanjem, sto mi olaksava kasniji proces slike. S vremena na vreme na mojim slikama se gube lica kao sto se gubi i secanje koje imam.
Bilo bi nezahvalno da dalje govorim o svom radu jer ono sto me najvise raduje u mom slikarstvu je momenat nesvesnog. Nekad cesto ne razmisljam o tome kako slikam, pa tek nakon zavrsetka slike objasnim sebi svoj stvaralacki proces.

U pocetku, za mene je izazov bio format. Na osnovnim studijama imao sam malih poteskoca jer mi je bilo tesko da shvatim da mi veliki formati ‘ne lezi’. Na master studijama krenuo sam sa minijaturnim slikarstvom tako da sam godinu dana slikao slike formata 10x10cm  - tu je poceo da se razvija moj likovni izraz a samim tim I ambicije koje idu u dva smera. Naravno, podrazumeva se da vremenom povecavam format tako da to moze da bude mali izazov za mene. Ali takodje pokusavam da imam momenat konceptualne umetnosti na svojim postavkama, tako da cesto vise svojih radova posmatram kao jedan.
U sustini, slike nastaju pojedinacno ali na kraju su one jedna celina.

Iskreno, poceo bih od razmisljanja da ne mogu za svakog reci da je umetnik. Bavim se slikarstvom i uzivam u umetnosti. Na trenutke mi deluje tako daleko, a nekad mislim da sam potpuno deo nje. U tome je valjda sustina bivstvovanja u umetnickim okolnostima. Ne vidim sebe drugacije.

Nemam potrebu za begom ali nije da mi ne prija kada se ‘’iskljucim’’ s vremena na vreme. I nikad ne bezim, samo svesno odlazim i svesno se vracam. 

Inovativan..Ne bih znao da izdefinisem tu rec na pravi nacin, ali sam siguran sta ne treba raditi kada je rec o umetnosti i inovacijama.
Cesto se desava da neko pokusava na sve nacine da bude drugaciji. Za mene je to rupa bez dna.
Treba slikati na nacin da izdefinisemo sebe ali i da pokazemo sebe drugima. Pa ako smo mi sami ‘starog duha’, ne treba bezati od toga. Ne vidim potrebu za uklapanjem ili pokusavanjem da se bude ispred vremena.
Vise uzivam u starim majstorima, nego u inovacijama. Cesto zelim da smanjim tenzije pa kazem da je to zato sto se ne informisem dovoljno 😀 ali u sustini samo mi vise prija, i vise mogu da naucim. Sve je stvar licnog izbora.
Ja nisam inovativan.

Trenutno radim kao saradnik u nastavi na internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru. Dugorocne planove nemam i ne zelim da ih gradim ali verujem da cu uspeti da napredujem.
Najiskrenije se nadam da cu u jednom trenutku moci da priustim sebi posetu akademiji umetnosti u Firenci i da cu tamo prosiriti svoja znanja iz oblasti klasicnog slikarstva.

Bio bih jako srecan kada bih mogao da kazem da u mom zivotu postoji jedan tok dogadjaja koji me vodi nekuda , ili odvodi. Ali toliko toga se desava na raznim poljima tako da ne bih mogao da kazem sta je tacno uticalo na to.
Mozda stanje duha, mozda izbor fakulteta umetnosti, mozda prilike koje sam dobio, mozda slike koje sam video, ili knjige koje sam procitao, ili muzika koju slusam.

Moram da napomenem da mi je ovo najdraze pitanje 😀 iskreno, mogao bih da napisem malu knjigu o ovome.
Sto se tice scene mladih – mnogo sam srecan!
Umetnost sam studirao na cetiri umetnicka fakulteta, ovim redosledom:
prva godina, fakultet umetnosti u Pristini //Kosovskoj mitrovici,
osnovne studije zavrsio sam na drzavnom univerzitetu u Novom Pazaru
master studije na filumu u Kragujevcu,
a trenutno sam na doktorskim studijama na FLU u Beogradu.
Imao sam priliku da upoznam jako puno ljudi tokom studija, a dosta njih upoznao sam putem drustvenih mreza – I ono sto me najvise raduje jeste informisanost mladih umetnika. Mnogo umetnika je uspelo da izgradi svoj likovni jezik, sto se ranije mozda i nije desavalo u ovoj meri.
Mogu reci da sam jako srecan sto sam deo ovih generacija. Vec sad bih mogao da nabrojim par imena za koja garantujem da imaju ogromnu likovnu vrednost u svojim radovima.
Tuzno je sto je jedan od glavnih kriterijuma za uspeh u nasoj drzavi popularnost, ali svakako da se mlada umetnicka scena razvija u pravom smeru.
Jedna od jako bitnih stvari koje odlikuje zdravo drustvo ili zajednicu (u ovom slucaju umetnicku scenu) jeste i manjak zavisti. Mislim da ne dozivljavamo jedni druge kao konkurenciju vec kao prijatelje i to me posebno raduje.

Samo mi pomaze da se upoznam jos bolje. Moje slikarstvo i ja upotpunjujemo jedno drugo.